Zašto Srbija ne može kao Mađarska - da zabrani prodaju zemlje strancima?

Kako se i očekivalo, Skupština Srbije će vanredno zasedati 24. avgusta, kako bi u poslednji čas stigla da usvoji izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu. Već je poznato da 1. septembra ističe rok do koga Srbija mora da u zakon pretoči obavezu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) EU kojom omogućava prodaju zemljišta državljanima Unije.

Učestale kritike domaće javnosti zašto se to radi u poslednji čas i bez javne rasprave o tako važnom pitanju, zamenile su opaske o predloženim rešenjima kada je konačno predlog zakona 16. avgusta ušao u skupštinsku proceduru.

Pre svega je zamereno da izmene zakona, urađene u nameri da se državljanima EU koliko je god moguće oteža kupovina našeg poljoprivrednog zemljišta, ne sprečavaju strane kompanije, firme i ostala pravna lica. Odnose se, kažu kritičari, samo na fizička lica.

U odgovoru na pitanje zašto je to tako, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, koji je iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, Marijan Rističević, kaže da tehnički nije izvodljivo da zakonom budu obuhvaćena pravna lica.

- Ceo zakon se odnosi na preciziranje SSP-a, a u SSP-u nema nikakvog govora o pravnim licima. SSP je akt koji je potvrdila Narodna skupština, i sada se bavimo zakonom koji precizira njegovo sprovođenje, odnosno obaveze koje smo preuzeli prema državljanima EU - objasnio je Rističević.

- Kada Nemac ovde osnuje firmu, to je srpska firma. Ako je srpska firma postala vlasnik srpske zemlje, ne znači da je Nemac vlasnik, nego firma koju je osnovao Nemac - kaže on i dodaje, isto kao kada neko od naših državljana osnuje firmu na Devičanskim ostrvima, ili Kipru, Švajcarskoj. To je tamošnja, a ne srpska firma.

Na podsećanje da je Mađarska čak i Ustav promenila da bi zabranila prodaju zemlje strancima, a onu koju je u međuvremenu prodala - otkupljivala, Rističević kaže da je to uradila tek kada je bila punopravna članica EU i kada joj je pozicija bila znatno jača nego što je to kada ste zemlja-kandidat.

On zaključuje da je SSP i zamišljen tako da bi se zemlja koja je kupljena za male pare prodala 50 puta skuplje od početne. Ko to strancu, državljaninu EU koji je platežno sposoban, može da ponudi 50.000 hektara, pita Rističević i dodaje - samo tajkuni koji su i učestvovali u privatizaciji.

Zato je Srbija i bila jedina zemlja koja je 2007. parafirala, a 2008. potpisala SSP, tako da s prodajom zemlje državljanima EU počne već četiri godine po njegovom stupanju na snagu. Da pojedinci što pre dođu u situaciju da zarade na preprodaji zemlje, bez obzira na to da li će Srbija u međuvremenu postati članica Unije. Ostale države su to učinile tek po ulasku u EU, i to sa moratorijumom na prodaju zemlje koji je uglavnom iznosio 10-12 godina.