Šta se zaista dešava u Makedoniji: Priština, preko Skoplja, hoće u Unesko?
Srbija se protivi prijemu Kosova, ne samo zato što ne priznaje samoproglašenu nezavisnost pokrajine, već i zbog apsurda da prijem traži upravo "teritorija" na kojoj su devastirani spomenici kulture, neki i sa liste svetske baštine.
Naime, članstvo u Unesko podrazumeva staranje i brigu o spomenicima kulture i onima koji se vode kao svetska baština. Na Kosovu su, međutim, u periodu od 1999. godine, odnosno od povlačenja srpskih bezbednosnih snaga, Albanci uništili ili teško oštetili više od 100 pravoslavnih crkava i manastira, najviše i najdrastičnije tokom nereda 2003. godine.
Na prethodnom glasanju, novembra 2015. godine, Priština nije uspela u svojoj nameri, jer su za prijem glasale 92 zemlje, protiv je bilo 50 zemalja, dok je 29 bilo uzdržano. Za prijem u članstvo u Unesco potrebna je, naime, dvotrećinska većina.
Za prijem Kosova i Metohije tada nisu bile, pored ostalih, Kina, Indija, Rusija, Brazil, Španija, Palestina, Slovačka, Venecuela, Urugvaj, Južna Afrika, Angola, Argentina, Jermenija, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Čile, Kipar Gruzija. . .
Bosna i Hercegovina, kao i Grčka, Poljska, Rumunija, Peru, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis i Zambija... bile su uzdržane.
Neke zemlje, kao što su Azerbejdžan, Iran, Irak, Madagaskar, Maldivi, Ukrajina, Uzbekistan, Tadžikistan... nisu prisustvovale glasanju.
"Za" su bile Francuska, Belgija, Kanada, Bugarska, Irska, Island, Slovenija, Makedonija, Italija, Litvanija, Malezija, Pakistan, Panama, Norveška, Portugal, Češka, Crna Gora, Velika Britanija, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Turska, Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora...
Predlog je inače podnela Albanija, uz podršku grupe zemalja.
U obrazloženju predloga je pisalo da nije u pitanju glasanje za priznanje Kosova kao države ili ulazak u UN, već da se omogući "građanima Kosova" pristup kulturnim vrednostima i obrazovanju, i da se "na kraju podrži misija Uneska". Protivnici prijema KiM su, međutim, ukazali da bi prijem Kosova u Unesko značio politizaciju te organizacije i kršenje međunarodnog prava.
Na Unesko listi svetske kulturne baštine nalaze se srednjovekovni srpski spomenici na Kosovu i Metohiji. Reč je o manastiru Dečani, manastiru Pećka patrijašija, crkva Bogodorodica Ljeviška u Prizrenu i manastir Gračanica koji predstavljaju vrhunac vizantijsko-romaničke religiozne kulture, sa jedinstvenim stilom fresko-slikarstva, koji se razvio na prostoru Balkana između 13. i 17. veka.
O eventualnoj novoj inicijativi Prištine, odnosno novom predlogu za prijem u članstvo, moglo bi da se raspravlja na sednici Izvršnog saveta, odnosno generalnoj skupštini Unesko krajem oktobra.