Ko nema kartu, ima izgovor: Ovo su najčešći izgovori kada uđe kontrola u autobus
"Lešinari", "klošari", "da si muško, šta bih ti radio..." reči su koje slušaju svaki dan.
Uvrede im, kažu, mnogo teže padaju od izgovora, ali su i na to navikli.
- Oni se obraćaju kontroloru, a ne meni lično, pa ne reagujem na to. Mi imamo kodeks ponašanja, fizički kontakt nam je strogo zabranjen, ali izbegavamo i svaki verbalni sukob. Svakome smireno objasnimo da karta mora da se plati i šta mogu da urade ako je nemaju. Radim ovaj posao već sedam godina, dobro prepoznam kada neko smišlja izgovor, a kada je stvarno u problemu - priča Vesna.
Pročitajte još:
* Ua GSP! Skupo smrzavanje i rigorozne mere
* Ko ne plaća porez - katanac!
* Tri novčane kazne za (loše) Tužilaštvo u slučaju "Savamala"
Sa vrelog asfalta ulaze pravo u autobus, voze se jednu, dve stanice, pa izlaze. I tako u krug.
- U zadnji deo obično ulaze šverceri, a napred su stariji ljudi koji obično imaju karte. Čini mi se da se najviše švercuju muškarci od 20 do 30 godina. Žene koje se žrtvuju su i odgovornije. Dešava se da neka devojka ima kartu, a oko nje gomila muškaraca ustaje jer se švercuju - priča Milanka.
Kada začuju reči "dobar dan, kontrola karata" mnogi i ne reaguju.
Slušalice u ušima, telefon u ruci. Tek kada kontroloka priđe, jedva izuste "silazim na sledećoj".
I to je jedan od najčešćih izgovora pre nego što umaknu. Ako ne uspeju da se domognu vrata, jadaju se da nemaju posao, da su zaboravili kartu...
- Znate li da ste u prekršaju - upitala je jednog mladića kontrolorka.
"Ja sam uvek u prekršaju" odbrusio joj je i pobegao iz autobusa.
- Ima i ljudi koji beže, trče kada nas vide. Jednom takvom sam kazala "gospodine, gde žurite, pa neću sigurno da vas jurim". Na moje iznenađenje, on je stao, okrenuo se i rekao "koliko treba da platim" - priseća se Vesna.
Bilo je još mnogo mladića koji su "silazili na sledećoj", "nisu imali dokumenta", "bili su maloletni"... Ali je bilo i drskih devojaka.
- Iskulirajte me. Imala sam loša iskustva sa kontrolom, i zato neću da plaćam kartu - govorila je ona dok je ujedno i razgovarala mobilnim telefonom. Potom je pobegla.
Neki su se žalili i na gužve, kašnjenja, radove u Višnjičkoj, na Brnakovom mostu... i to im je bio jedini razlog zbog kojeg nemaju kartu.
"Jeste li ušli na ovoj stanici", upitala je kontrolorka jednog momka.
- Pa ulazim svuda, šta da vam kažem, nema autobusa, 23 preko Kilimandžara ide... Evo, idem da uzmem kartu - pričao je on.
Kontrolori kažu da su često "krivi" i za radove, za gužve, za stare autobuse, klime koje ne rade...
- Mnogi kažu "znamo, to je vaš posao, niste vi krivi". Ali ne shvataju da prevoz mora da se plati - pričaju naši sagovornici.
Možda najneobičniji izgovor koji pamti Vesna bio je: "Ja sam od juče u drugom stanju".
Toga se priseća kroz osmeh, a njena koleginica dodaje na to da ima mnogo "trudnica" bez stomaka.
Platiše brane i švercere
- Dešava se da samo jedna osoba nema kartu, a da onda svi ostali kažu "pustite ga". Njima se žuri, ne žele da se zadržavaju, ali ne kažu njemu "gospodine, izađite". Takođe, dok naplaćujemo strancu kaznu, koji bespogovorno pristaje da je plati i još nam se zahvaljuje, dođe neki naš čovek i odvede nam ga. Kakvu to sliku ostavlja o nama kao zemlji? Kako će on da zna ko smo mi, a ko je taj što ga brani - pitaju se kontrolori.
"Nikome ne praštam"
- Ja nikome ne praštam. Nije putnik ništa meni lično uradio. Jednostavno, postoje pravila, objasnim im kako funkcioniše. Nekada ne naplatimo kaznu, kada vidimo da je, recimo, u pitanju majka sa detetom, da nije mogla da se validira... - kaže ona.