Medicinsko osoblje sa Balkana u Nemačkoj (3): Kajanje u svakoj varijanti
- Vrlo često se pitam da li mi je sve ovo trebalo, pitam se zašto sam dolazila u Nemačku kada sam imala posao u bolnici u Šapcu i pomislim da bi mi bilo bolje među svojim kolegama, sa sinom i suprugom. Ovde živim sama u garsonjeri koju plaćam 410 evra mesečno i živim mnogo lošije nego što je to bilo u Šapcu, gde sam zarađivala oko 400 evra i sa tim se nekako moglo preživljavati. Ovde zarađujem mnogo više, ali sam morala svašta preživeti, od degradacije na poslu dok nisam dobila priznanje diplome, preko svakakvih pitanja i zavisti kolega s kojim radim, pa do čudnog radnog vremena koje traje od 6.30 ujutro do 20 časova naveče. Za sve to vreme imam dva sata odmora koja mi nisu plaćena. Imam godišnjeg odmora 25 dana, a subota se računa kao radni dan. Ukinute su naknade za godišnji odmor i Novu godinu, što je bilo ranije. Kada sve to saberem, kajala bi se i da nisam došla u Nemačku a kajem se, eto, i što sam došla - priznaje Slađana Simeunović.
Radi udarnički
Od decembra prošle godine sam na odeljenju intenzivne nege. Ima mnogo posla, ali u svakoj smeni nas radi po troje, pa uspevamo da završimo sve obaveze - kaže Slađana i dodaje da je u Beogradu i Šapcu radila duže od 20 godina i prošla sva odeljenja od kardiologije do stacionarne službe.
Ona je u Šapcu ostavila supruga i sina kojima šalje svaki mesec nešto ušteđenog novca i tako im pomaže dok priželjkuje da joj se i oni pridruže u Nemačkoj, gde veruje da će lakše naći posla. Suprug je bio vojno lice, ali je napustio vojsku i počeo se baviti građevinarstvom, ali i tu nema dosta posla, a malo se zarađuje, pogotovo kod privatnika. Sin ima 25 godina i zanimanje iz elektrostruke. Slađana se nada da su to zanimanja za koja u Nemačkoj ima potrebe i to bi bila velika stvar da žive zajedno i svih troje rade.
- U junu sam dobila priznanje diplome medicinske sestre i sada mi je mnogo lakše uz položeni ispit iz nemačkog za nivo znanja B2 da tražim posao u nekoj bolnici. Volela bih da dođem u Minhen, jer čula sam da i tamo nedostaje medicinskog osoblja, a ima dosta klinika i bolnica.
- Kada sam stigla ovde prvo sam pet meseci radila u staračkom domu u nekom selu, 70 kilometara udaljenom od Nirnberga. Zbog nezgodnog rasporeda rada nisam imala mogućnost da učim nemački, pa sam zbog toga prešla u veliki starački dom u Nirnbergu gde radim skoro godinu dana. Tu ima dosta medicinskog i osoblja za negu iz bivše Jugoslavije. Radila sam jedno vreme na odeljenju psihijatrije, gde posao fizički nije težak, ali je s druge strane naporan - kaže Slađana.
Do posla peko agencije
- Posao sam dobila preko jedne naše agencije. To me je koštalo oko 500 evra i to sam platila u dva puta. To je bilo nešto više od moje tadašnje plate u bolnici u Šapcu. Sve što sam dogovorila sa tom agencijom urađeno je korektno i mislim da nije preskupo koštalo, jer sada čujem da se plaća dvostruko, pa i više od toga za dolazak na rad u Nemačku. Znala sam da je uz znanje iz struke važno znati i nemački jezik i tek sam prelaskom u Nirnberg dobila priliku da ga temeljitije učim - objašnjava svoj put Slađana Simeunović.