Drastični rezovi: Tramp traži da se "seče" i pomoć Srbiji

Agencija piše da je istok Evrope odahnuo nakon uveravanja zvaničnika SAD da region i dalje uživa bezrezervnu podršku Vašingtona, ali da finansijski signali koji stižu ovih dana sa Kapitol hila pričaju potpuno drugačiju priču.

"Uprkos turneji potpredsednika Majka Pensa po eks-komunističkom regionu, kojom je trebalo da se učvrsti podrška u borbi protiv 'širokog spektra' ruske agresije, Bela kuća je zatražila velike rezove u finansiranju saveznika", piše Blubmerg. 

Kako se navodi, predviđena smanjenja u budžetu Stejt departmenta obuhvataju i sredstva za Evropu i Evroaziju, pa je predloženo da se zemljama iz tog dela sveta za 2018. opredeli čak 336 miliona dolara manje u odnosu na ono što je Obamina administracija od Kongresa tražila za 2017. godinu. 

Iako nije sigurno da će ovaj predlog proći u Kongresu, Blumberg ističe da "planirani budžet šalje snažnu poruku o Trampovim prioritetima". 

Među zemljama za koje su planirani drastični rezovi u opredeljenim sredstvima za razvoj demokratije i vladavine prava, podršku ekonomskom razvoju i borbi protiv korupcije i ostalom, nalazi se i Srbija, sa više od 40 odsto umanjenja. 

Obamina administracija je za tekuću godinu, za Srbiju, zatražila 23,4 miliona dolara za programe unapređenja vojne obuke i edukacije, podršku u borbi protiv narkotika, terorizma i za finansiranje fondova ekonomske podrške zemlji. 

Kako piše Blumberg, za 2018. godinu je zatraženo skoro 45 odsto manje sredstava. 

Najdrastičniji rez doživela je Bugarska, sa skoro 80 odsto manje sredstava u odnosu na prošlu godinu, a slede Gruzija, Estonija, Litvanija, Letonija, Srbija, Crna Gora i Ukrajina, koja doduše ima manje umanjenje nego prošle godine. 

Vredi istaći da je Obamina administracija za 2017. godinu opredelila više sredstava za programe u Srbiji nego 2016. godine i to ravno 40 odsto. 

Uporedo sa smanjenjima troškova Stejt departmenta, Bela kuća traži da više sredstava troši Ministarstvo odbrane, a deo bi trebalo da stigne i do istoka Evrope. 

U izveštajima se zasad imenuje samo Ukrajina, koja bi trebalo da dobije uvećana sredstva u odnosu na raniji period. 

Kako Džonatan Kac iz Nemačkog Maršalovog fonda kaže za Blumberg, to pokazuje da se SAD "povlače iz pokušaja da očvrsnu demokratiju u regionu". 

"Prethodne administracije su pokušavale da balansiraju odbranu, diplomatiju i razvoj, a predlog ove administracije je van takvog balansa", kaže Kac. 

Podsetimo, nedavno je "Vašington post" pisao da državni sekretar Reks Tilerson namerava da "preuredi" Stejt department i da je deo "velikog spremanja" i promena teksta misije centra američke diplomatije iz kog bi trebalo da se izbaci odrednica "promocija demokratije".