Saša Krstić šampion Guče
Od prošle godine Sabor trubača je izborom Šampiona Guče dobio novi programski sadržaj koji je, kako se pokazalo, bio pravi programski pogodak. Takmičenje je zamišljeno tako, a tako se i realizuje, da se za zvanje Šampiona Guče takmiče isključivo majstori trube, a o tome kome će ova laskava titula pripasti odlučuju sami majstori trube uz podršku četiri stručna člana žirija što je, po mišljenju mnogih, najdemokratičniji način izbora najboljeg među najboljima.
Nakon nastupa deset trubača sa stečenim zvanjem majstora, žiri je po skraćenom sistemu glasanja na Evroviziji najveći broj bodova dodelio Saši Krstiću iz Zagužanja čime je on postao drugi po redu trubač u istoriji Sabora trubača sa zvanjem Šampiona Guče.
- Nemam reči da objasnim koliko sam srećan zbog osvojene titule Šampion Guče koja je još vrednija kada znam da su mi je dodelile majstori trube koji su i sami bili u konkurenciji za ovu titulu i koji su verovatno najbolji trubači u svetu u ovom trentuku. Veću čast u životu nisam dobio - kaže za "Vesti" Saša Krstic, najbolji među najboljim majstorima trube.
Atmosfera prilikom takmičenja majstora trube za Šampiona Guče je bila prava saborska, ali pravo saborsko ludilo u poslednjoj noći Sabora trubača nastalo je sa početkom koncerta Gorana Bregovića i Bijelog dugmeta.
Na gradskom fudbalskom stadionu gde je održan koncert, okupilo se preko 10.000 saboraša koji su horski pratili poznate hitove Gorana Bregovića i Bijelog dugmeta koji su još jednom pokazali da su majstori atmosfere, a da su njihovi muzički hitovi neprolazni i prihvatljivi za sve prostore i za sva vremena. Na kraju, duboko u noć, spuštena je zavesa ovogodišnjeg Sabora trubača za koji mnogi kažu da je jedan od najboljih u poslednjih nekoliko godina.
Poslednja saboska noć je pripala trubačima, Goranu Bregoviću i Bijelom dugmetu, a jutro komunalcima koji su sakupljali plastične flaše, čaše, kese... umornim saborašima koji su hladili glave na reci Bjelici, šatradžijama koji polagano pakuju svoje šatre i policajcima koji će u Guči biti dok iz varoši ne ode i poslednji gost.
Sabor je, kažu i domaći i strani gosti, bio nezaboravan do te mere da nas na neki način obavezuje da se u Guči nađemo i sledeće godine - kažu saboraši umorni, ali i prezadovoljni, od onoga što može da se doživi samo u Guči.