14 godina od ubistva srpskih dečaka: Dželati i dalje na slobodi
Trinaestog avgusta 2003. nešto posle 13 sati nepoznati počionici osuli su rafaljnu paljubu na osamdesetak srpske dece koja su se kupala u reci. Stradali su Ivan Jovović (19) i Panto Dakić (12), a teško ranjeni Bogdan Bukumirić, Dragana Srbljak, Đorđe Ugrenović i Marko Bogićević.
- Anđele naš, bio si nam i ponos i dika ostade nam samo tvoja slika, uspomene bolne da nas peku, ubiše te na Bistricu reku - uklesana je poruka na spomeniku malom Pantu.
- Treba ova muka i patnje da se uvede u rezolucije, da se nađu ubice ne samo moga Panta nego i svih 1.200 ubijenih za koje niko ništa nije uradio - poručio je njegov otac Milisav sa pomena održanog u sobi Kosmetskih žrtva u Beogradu.
Poziv državi
- Obraćam se državi Srbiji, ne da pomogne nama koji živimo dole, nego sama sebi, da ne izgubi Kosovo, jer ako izgubi srce, onda je kraj. Kako da se dičiš ako izgubiš ponos? Kako možeš da izgubiš Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane. Nerazumno je da posle toga možeš da postojiš - poručio je juče Milisav Dakić.
Prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, poručio da se ne može zamisliti teži zločina od onog nad decom koja su tek zakoračila u život:
- Užasavajući masakr nad ovom nevinom decom, ubijenom samo zato što su Srbi, počinjen je da bi se posalala poruka preostalim Srbima da za njih na KiM više mesta nema, a onima koji su proterani da i ne sanjaju o povratku. Na KiM i danas se na slobodu puštaju teroristi.
On je poručio da je najmanje što se može očekivati od međunarodne zajednice da se ubice i nalogodavci zločina privedu pravdi. U govoru je citirao stihove Bore Đorđevića:
- "Zašto su tvoji meci, išli ka mojoj deci? O njima sanjam i maštam, decu ne mogu da praštam." Decu ne možemo da praštamo i žrtva koju su podneli Ivan i Panta, njihove porodice i sva naša deca ne smeju biti zaboravljene.
Majka vratila Tačiju buket
Tadašnji komesar Unmikove policije Štefan Feler kazao je da će "prevrnuti svaki komad zemlje kako bi pronašao ubice dece". Isto je rekao i nekadašnji šef Unmika Bernard Kušner posle ubistva 14 srpskih žetelaca u Starom Grackom.
Portparol Stejt departmenta, Tom Kejsi, ocenio je da su "oni koji su počinili zločin protiv nevine dece, neprijatelji mira." Goraždevac je slično napadnut tokom 2015, kada je iz teškog automatskog oružja pucano na spomenik stradaloj deci, a drugi put je poliven benzinom i zapaljen.
Hašim Tači je prošle godine na spomenik položio buket cveća, ali ga je majka Ivana Jovovića vratila.
U crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu služen je pomen, a potom je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić položio venac na spomenik žrtvama, koji je istakao da se ne može govoriti ni o demokratiji i o ljudskim pravima "dok god ljudski život ne vredi ništa i dok se ne zna ili navodno ne zna ime onih koji su odgovorni za najstrašniju etničku mržnju i progon na ovim prostorima".
Zločin u Goraždevcu jedan je najveća četiri zločina nad Srbima od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju, pored ubistva žetelaca u Starom Grackom, ubistva porodice Stolić u Obiliću i putnika autobusa Niš-ekspresa kod Podujeva.