Nešto za školu, nešto za seke

- Moram priznati da nam ovaj rođendanski poklon, iako s malim zakašnjenjem, ipak stiže u pravo vreme. Valja se pripremiti za predstojeću školsku godinu, a to uvek od roditelja iziskuje poseban finansijski izdatak. Aca je nedavno u okviru Sportskog saveza slepih nedelju dana proveo i u kampu Karataš u Kladovu, pošto se bavi šahom i kuglanjem. To su bile pripreme. A krajem avgusta će imati i takmičenje u šahu. Naravno, sve to traži svoje i zato nam je ovaj dar stvarno došao u dobar čas. Naravno, pored Ace, moram da mislim i na bliznakinje Ivanu i Nikolinu (16), obolelih od cerebralne paralize, kojima takođe treba pružiti posebnu negu. Da ne govorim o pelenama, za koje suprug Dušan i ja moramo da izdvojimo popriličnu sumu novca, a živimo samo od naše zemlje. Dijana, Silvana i Filip stalno misle na nas i mi im se zahvaljujemo do neba. Znamo da nije lako u današnje vreme izdvojiti od sebe da bi nekom pomogao i upravo zbog toga, naše poštovanje i divljenje je veće - kazala je mama Aleksandra.

Usput nam je ispričala i anegdotu sa Acinim višečasovnim bežanjem iz škole zajedno sa još dvojicom drugara. Na našu opasku da je mami to ipak trebalo da kaže da ne brine, Aca se samo nasmejao i rekao:

- Da sam rekao, sigurno je da bi me odvratila od te ideje. Ovako smo samo malo uživali van škole... Ovaj nestašluk, koji je uzbunio sve, svakako nije prošao nekažnjeno, ipak, oprošteno im je uz napomenu da se ne ponovi. Imajući u vidu da Aca, miljenik mnogih zemljaka, preturio preko pleća mnoge nevolje i nedaće još od svoje treće godine, od kada je ustanovljeno da boluje od malignog tumora očiju, za ovakve dečačke trenutke Smukovi imaju razumevanja. To im daje na znanje da se njihov sin uprkos hendikepu raduje svakom novom danu i da je željan avantura, koji svačiji život upotpunjuju i čine ga zadovoljnim i srećnim.