Obnovio spomen-obeležje srpskim borcima: Zemljake dirnuo u savest
Rosić, poreklom Krajišnik, nemački penzioner i srpski patriota je putem medija pozvao ljude iz tog kraja da donacijama pomognu obnovu spomenika, ali se nažalost odazvalo samo troje ljudi. Njegov prijatelj biznismen je finansirao najveći deo restauracije obeležja. To je Rosića izazvalo da "prozove" moral svojih Livnjana.
- Stajao je spomenik zapušten godinama. Niko o njemu nije vodio računa. Meni je bilo žao da propada, pa sam zato krenuo u akciju. Gostovao sam na RTS-u povodom toga što sam samoinicijativno krenuo u obnovu spomenika. Kada su me pitali kako sam to finansirao, rekao sam da je jedan donator dao veliku sumu, a potom su se moji zemljaci javljali i slali novac, pa je ostalo viška. Pozvao sam sve one koji su donirali da dođu kod mene sa uplatnicama da im vratim novac ili da smislimo šta ćemo korisno sa njim da uradimo. Naravno, nisam imao nikakav novac viška, jer niko nije ni uplatio. Želeo sam da im dirnem u savest - rekao je Rosić.
Ucena
Neposredno pred kraj radova na spomeniku, Uroša je sreo Đoko Pajčin Puh koji mu je zapretio da će spomenik biti srušen ukoliko njegov stric, koji je bio lokalni heroj, ne dobije posebnu bistu.
- Ucenjivao me je da mi daje vremena dva dana da postavim fundament za spomenik njegovom stricu. A nije dao nikakvu donaciju za rekonstrukciju. Nekad mu nije palo na pamet da diže stricu spomenik, sad se setio - kaže Rosić.
Posle te emisije, ljudi iz sela su počeli da se pitaju šta bi sve tim novcem moglo da se uradi.
- Kod mog zamenika Nemanje Ninkovića su dolazili sa listom želja, da se obnove putevi, da se napravi kapela. Ja sam rekao da svako ko mi dođe sa uplatnicom biće mu asfaltiran put do kuće, makar ja prodao sve što imam - ispričao je Rosić za "Vesti".
On ističe da ljudima smeta što nikoga ništa nije pitao po pitanju obnove.
- Onaj ko je učestvovao, taj ima pravo i da pita. A oni nisu pokazali nikakvo interesovanje. Vredno je spomenuti tri imena koja su prepoznala moje napore: Zdravka Injca, Nikolu Petrovića i Miloša Damjanovića koji su se javili iz raznih delova Srbije i pomogli. I moj veliki prijatelj Milenko Ristić sa kojim sam godinama radio u Nemačkoj podržao je moju akciju - rekao je Rosić.
Milenko kaže da još od 1991. godine rado pomaže koliko može kada god Uroš ima neku dobru ideju.
- Mi smo veliki prijatelji. Urošu verujem i svaka njegova akcija je pun pogodak - rekao je Milenko.
Demolirana kapija seoskog groblja
Uroša Rosića je posebno pogodilo što njegovi zemljaci ne cene njegov gest da pomogne uređenje seoskog groblja.
- Prošle godine sam sopstvenim novcem donirao kapiju za lokalno groblje. Stajala je pločica da sam ja donator. Skinuli su pločicu i demolirali ogradu. Znam i ko, ali neću da imenujem. Krivo mi je zbog te kapije. Ako ne vrate pločicu do decembra, izvadiću kapiju i pokloniću je nekom iz okolnih sela kome je potrebna - ističe Rosić.