Seljaka ojadiše Bog i država
Prema nekoj proceni, u Srbiji ima više od 960.000 nelegalnih pomoćnih objekata, a seljaci će morati da plate za svaki objekat po 5.000 dinara (oko 40 evra). Treba reći da se lokalne samouprave oglušile o preporuke Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se ratarima naplati po 5.000 dinara za sve objekte na jednoj parceli, a ne po komadu.
Kako je "Vestima" rečeno u resornom ministarstvu, za sve pomoćne i ekonomske objekte, koji se nalaze na istoj ili na dve ili više katastarskih parcela koji pripadaju istom vlasniku, plaća se jedna taksa za ozakonjenje svih tih objekata.
Ruše svinjce i kokošinjce
- Zbog najava lokalnih samuprava da će plaćati paprenu legalizaciju, seljaci u Vojvodini već ruše kokošinjce i svinjce. Pa to je užas, i to u godini da je rod zbog suše prepolovljen. Sada im još dođe taj namet, ne znam ima li neko nameru da pomaže seljake umesto što ih uništava - kaže Gulan.
Na pitanje šta će biti s lokalnim samoupravama koje se ogluše o ovu preporuku, u Ministarstvu kažu da će svi morati da se pridržavaju pravila o jednoj taksi.
Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, kaže za "Vesti" da ima posredne informacije da će lokalne samouprave tražiti da se plati legalizacija za svaki svinjac i kokošinjac.
- To je strašan udar na prazne džepove seljaka. Stočarstvo je i ovako uništeno i nalazi se na nivou iz 1910. Imamo 145.000 kuća u kojima niko ne živi i sve one imaju štale i svinjce. To su sitna gazdinstva sa dva do četiri hektara zemlje za sopstvene potrebe. Država, kad već propagira povratak na selo, umesto da im pomaže, ona uništava seljake - kaže Gulan.
Očajne Nišlije
U Nišu je oko 6.000 domaćinstava dobilo paprene poreze zbog pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Lokalna samouprava je obećala da će preispitati ceo slučaj, ali su Nišlije uplašene jer su nameti višestruko uvećani.
Sve to izgleda još crnje ako se zna da je ovogodišnji rod kukuruza i soje manji za čak 60 odsto, a na mnogim njivama neće imati šta da se ubere.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da ukoliko u narednim danima ne padne ozbiljna kiša, država će pretrpeti veliku štetu, zato što poljoprivreda učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa oko 10 odsto.
Predrag Arsić iz Udruženja ratara i poljoprivrednika ističe da država mora pomoći seljacima.
- Oslobađanje od taksa za navodnjavanje i umanjenje poreza samo su neke od mera kojima se mora ublažiti katastrofa koja preti paorima - kaže Arsić.
Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika smatra da ni kiša više ne pomaže jer je situacija katastrofalna.
- Neki seljaci će biti potpuno uništeni, dok će oni koji imaju sisteme za navodnjavanje imati prosečan rod - navodi Kiš.
Problem navodnjavanja
Kao i uvek, u sušnim godinama se potegne pitanje navodnjavanja. Srbija od dva miliona obradivih površina navodnjava samo 100.000 hektara.
- U narednih 10 godina Srbija bi trebalo da obezbedi navodnjavanje za 500.000 hektara što je neki minimum za normalan rad - kaže Prostran.