Deka Tomislav nije dočekao svetlo
Umro je, a svetlo nije je dočekao.
- Bio je mnogo bolestan poslednjih meseci, pao je s nogu i nije izlazio iz svoje kolibe. Predao se. Nije hteo ni u bolnicu. Svega mu je bilo dosta, a posebno petrolejke i mraka u kome je proveo ceo svoj vek. Šta sve deda Toma nije činio da dobijemo struju: molio je nadležne u Sjenici, Kraljevu i Beogradu, kucao je na mnoga vrata, pisao pisma, zvao novinare... Nije vredelo. Strahovao je da svetlo neće dočekati i da će umreti u mraku i baš to se i dogodilo - priča Tomislavljeva snaja Svetlana.
Hrabra žena koja u nedođiji, 30 kilometara od Sjenice, bez vode struje i ovih dana na plus 40 stepeni brine o šestoro svojih mališana: Miću (14), Milošu (12), Marku (9), Marjanu (5), Mariji (1) i Marijani (1).
Zbog njih se deda Toma najviše i brinuo i borio. Uvek je govorio: "Moje je prošlo, borim se da bar moji unuci više ne pišu domaće zadatke uz svetlo sveće i lampe."
- Nažalost, uprkos svim obećanjima, mi i dalje ostajemo bez svetla, bez dede Tomislava naša borba biće još teža. Neka je na čast čelnicima opštine Sjenica, koji nas se sete samo kad treba da glasamo i platimo porez, EPS-a i Vlade Srbije... Ovo što se nama događa u 21. veku moguće je samo u zemlji Srbiji - kaže Svetlana, a suprug Darko Jelić, sada glava porodice, dodaje:
- Opština Sjenica, Elektrodistribucija i država su nas otpisale, za njih kao da ne postojimo, uz nas su bili samo humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović, nekoliko dobrih ljudi iz cele Srbije i čitaoci "Vesti" sa raznih strana sveta. Mada mi nikada nismo tražili pomoć već samo - svetlo, dobijali smo vredne priloge čak iz daleke Australije. Baš tim novcem sahranili smo dedu Tomislava. Hvala svim dobrim ljudima koji su nam pomagali i bodrili nas. Mi se i dalje moramo boriti za opstanak na surovom Pešteru jer nemamo gde da odemo. Nadamo se da će se opština, EPS i država, ipak, smilovati da nam dovedu struju.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Žalosno je sve što se događa porodici Jelić i bruka je za državu. U 21. veku šestoro mališana živi u mraku i još ne zna šta je svetlo, televizor i crtani film.
- Bruka jedna. Samo na koncerte ovoga leta u Sjenici su potrošili više desetina hiljada evra, u Srbiji milione, a za Jeliće, za žicu i polovne stubove (bandere), godinama ne mogu da izdvoje 2.000-3.000 evra - priča humanitarac Hido Muratović, dobrotvor koji je, kao i "Vesti", uz Jeliće neprekidno duže od deceniju.
Imali su Jelići nešto ušteđevine koju su dobili od čitalaca "Vesti" iz Australije i prodajom krave.
Nadali su se da će im struja stići do pred kuću, a tom ušteđevimom planirali su da kupe brojilo i materijal za unutrašnju instalaciju.
Deo novca su potrošili za sahranu, deo će im trebati za polazak dece u školu.
- I da hoćemo, svetlo ne možemo da im dovedemo u "privatnoj režiji", zabranjeno je, jer je za to isključivo ovlašćena Elektrodistribucija - kaže Muratović i dodaje:
- Imamo neka obećanja od premijerke Srbije Ane Brnabić, zvaćemo je i molićemo je. Dok god Jelići ne dobiju struju nećemo stati, valjda će doći i taj dan - naglašava ovaj poznati dobrotvor dok se sprema da Jelićima ponese najneophodnije namirnice i odeću za đake.
Nema opravdanja
Kad god se čelnicima Elektrodistribucije u Sjenici i opštine Sjenica pomene mrak u kome živi porodica Jelić oni odmah nađu opravdanje tvrdeći da se njihovo imanje nalazi pola u Srbiji, pola u Crnoj Gori. Jedino je zamenik predsednika opštine Sjenica Mića Kaličanin stalno bio uz ovu porodicu, ali on sam ne može da reši problem.
- Tačno je da im je imanje na granici, ali kuća im je u Srbiji gde glasaju i plaćaju porez. Granica uopšte nije smetnja - naglašava Kaličanin.