Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (6): Čajanke kod kraljice Marije
Kolo srpskih sestara se odlučilo za putir, pričesni pehar i tanjir od srebra, koji su izrađeni prema nacrtu slikara Uroša Predića.
U svom časopisa "Vardar" poželelo je dobrodošlicu kraljevoj verenici člankom sa naslovom "Pozdrav Kraljici Mariji" gde je objavljena fotografija koja prikazuje mladu rumunsku princezu kako stupa na tlo Srbije.
Dobrotvorni balovi
Kraljica Marija je od prvih dana žarko nastojala da se odomaći u novoj domovini. Vrlo brzo se obratila ženskim društvima, znajući za običaj da im visoka patronesa, pokroviteljica, bude iz vladarske kuće.
Među prvopozvanima je bilo Kolo srpskih sestara, koje se nadaleko pročulo junaštvom svojih članica u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine.
Krajem 1923. delegacija Kola primljena je kod mlade kraljice i tom prilikom joj uručila svoj godišnjak "Vardar". I poseta i časopis su zaokupili pažnju javnosti, što je bilo od velike važnosti za milosrdni rad udruženja.
Kolo je u svom glasilu donosilo rodoslov Karađorđevića, birane fotografije kraljevskog para i njihove dece. Kraljica je i zvanično postala njihova visoka zaštitnica, patronesa, pa su se objavljivali i svi susreti i svaka saradnja sa njom.
Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru:
1. Srpskoj sirotinji na usluzi
2. Srpkinje razumeše svoj zadatak
Kolo je tradicionalno priređivalo dobrotvorne zabave. Najčuveniji je bio Sveslovenski bal. Prvi put je održan 1926, a od sličnih svečanosti razlikovao se po tome što su učesnice bile obučene u narodne nošnje Jugoslavije.
Bal je počinjao kolom, nastavljao se defileom kostima i "vencem slovenskih igara", a u nastavku su se plesali valcer, tango, fokstrot, čarlston.
Karađorđevići su bili redovni gosti Sveslovenskog bala. Kraljica Marija i kneginja Olga dolazile su u narodnoj nošnji, svaki put iz drugog dela Kraljevine, a kralj u svečanoj vojnoj uniformi.
Aleksandar Karađorđević je bio i među najvećim dobrotvornim priložnicima. Supruge stranih diplomata pojavljivale su se u nošnjama svojih zemalja.
Kape za decu izbeglice
Kraljica Marija je posle Sveslovenskog bala primala članice mesnih odbora Kola na čajanci u dvoru. Jednom takvom prilikom 1932. godine čaj sa kraljicom pilo je 120 članica Kola.
Druga velika prilika članicama Kola da upoznaju svoju visoku zaštitnicu bila je njihova godišnja skupština.
Tada je kraljica pozivala delegatkinje u audijenciju kako bi sa njima razgovarala o problemima sa kojima se one susreću u svojim sredinama i tražila načine da im pomogne.
Mesni odbor iz Đevđelije 1928. izveštava da je "kraljica, pored ostale pomoći, poslala trinaest kapa koje je sama izradila", na dar srpskoj deci iz porodica koje su izbegle pred progonima grčkih vlasti.
Četiri godine kasnije, takođe posle audijencije, Kolu u Bosanskoj Dubici stiglo je iz dvora 10.000 dinara za osvećenje Doma.
Sveslovenski sajam
Svake jeseni Kolo je u svom Domu održavalo i dobrotvorni Sveslovenski sajam, na kojem izlagali i prodavali vredni predmeti iz slovenskih zemalja.
"Prodavačice" su bile supruge diplomata iz Čehoslovačke, Poljske, Bugarske, kao i Udruženja ruskih žena izbeglica.
Štampa je objavljivala da je supruga predsednika Vlade Milana Stojadinovića "sa gospođama ministara i viših činovnika pripremila sto sa mnogo lepih predmeta, lično ih prodavala i tako materijalno i moralno pomagala Kolo".
Marija Karađorđević je prilikom posete otkupljivala eksponate, kako je primećivala štampa, "skoro sa svakog stola" i poklanjala ih odborima koji bi ih dalje prodavali ili davali u nagradu na lutrijama udruženja.
Kraljica je svoje gošće iz inostranstva uvek dovodila u Dom Kola srpskih sestara u tadašnjoj Frankopanskoj ulici u Beogradu, današnjoj Resavskoj.
Veliku pažnju listova tako je privukla poseta ledi Astor iz Engleske prodajnoj izložbi uskršnjih jaja sa oslikanim nacionalnim motivima.
Kraljica Marija je umela da se pojavi u Frankopanskoj ulici i bez naročitih povoda, pa je u Vardaru za 1924. godinu objavljeno: "Kraljica je iznenada posetila Dom Kola, obišla sve prostorije i izrazila svoje dopadanje."
Posle ovakvih vesti vrtoglavo je rasla i naklonost građana prema aktivnostima udruženja, ali i zanimanje stranaca koji su takođe posećivali Dom.
U spomen Ujedinitelju
Posle pogibije kralja Aleksandra Ujedinitelja, Kolo srpskih sestara je u svoj program proširilo tačkama kojima je cilj održavanje žive uspomene na njega. Od priloga svih odbora i Društva prijatelja Vrnjačke banje u ovom mestu je 1938. godine podignut spomenik "viteškom Kralju", rad vajara Ivana Paleka, nekadašnjeg kraljevog pitomca.
Sutra - Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (6): Srpski vez osvaja Evropu