Srbija vrelija od Afrike
Ekstremne temperature na Balkanu prouzrokovale se desetine požara, dovele do neopisivih suša i uništenja useva, a u Rumuniji dovele do dve žrtve, dok je u Bosni preminuo jedan mladić.
Porast temperatura stručnjaci povezuju sa globalnim otopljavanjem na planeti. Balkan je evidentiran kao područje koje se najbrže zagreva i hladi, pa su zato ekstremni plusevi od preko 40 stepeni i minusi niži od 25 sve češća pojava.
Što južnije, to hladnije
Prema podacima Svetske meteorološke mreže u Beogradu je juče u podne bilo 35 stepeni Celzijusovih. Veće vrućine bile su samo u Bukureštu (38 stepeni) i Atini (36 stepeni). Afrika je u isto vreme delovala kao debela hladovina, budući da je samo u sudanskoj prestonici Kartumu bilo 38 stepeni, odnosno toplije nego u Beogradu.
Kazablanka (Maroko) 34 stepena
Dar es Salam (Tanzanija) 30 stepeni
Aleksandrija (Egipat) 30 stepeni
Dakar (Senegal) 28 stepeni
Kinšasa (Kongo) 27 stepeni
Lagos (Nigerija) 26 stepeni
Koliko se klima menja pokazuje se na primeru Beograda. Prema rečima stručnjaka, osam od 10 najtoplijih leta u srpskoj prestonici dogodilo se posle 2000. godine. Posle vrele 2012. došla je rekordna 2017. godina. U srpskoj prestonici meteorološka merenja rade se od 1888. godine i od tada je srednja temperatura porasla za više od 1,5 stepeni Celzijusa.
Stručnjak beogradskog Instituta za meteorologiju Vladimir Đurđević ukazuje da su preterane najave da će se Srbija pretvoriti u pustinju, ali će klima biti sve suvlja. Prema njegovim rečima, ovaj prostor bi više mogao da liči na Mediteran nego na Saharu.
Plandovanje na omorini
Ekstremne vrućine haraju danima i većim delom Evrope. U Italiji je zabeleženo 10 stepeni iznad proseka za ovo doba godine. To je izazvalo požare, a crveni alarm je u desetinama gradova.
Slično je i u delovima Francuske i Španije, gde su zbog temperatura iznad 40 stepeni vlasti ograničile saobraćaj i zabranile rad na otvorenom u vreme žege.
U Španiji jsu na snazi zdravstvena upozorenja za 31 od 50 pokrajina pošto su prognozirane temperature i do 44 stepena.
U Rumuniji je ograničen saobraćaj na glavnim putevima u dnevnim satima, naročito vikendom. To je uvedeno nakon što je seljak umro na njivi, a građanin na ulici.
- Dakle, u budućnosti bi srpska klima mogla da izgleda kao ona koja trenutno vlada 1.000 kilometara južnije - prognozirao je Đurđević za "Vesti" i objasnio da temperatura raste za 0,3 stepena svakih 10 godina.
Bazeni isušili česme
Beogradski vodovod apelovao je na građane da po tropskim vrućinama vodu za piće ne koriste za zalivanje bašta i travnjaka i punjenje bazena, već da je racionalno koriste.
Inspekcijske službe pojačaće nadzor nad nenamenskom potrošnjom vode i primenjivati kaznene mere prema neodgovornim pojedincima, navodi se u saopštenju.
Ističe se da zbog prekomerne potrošnje vode, pre svega zalivanja bašti, viši delovi Barajeva, podavalskih naselja, Vinče i Leštana imaju povremenih problema sa vodosnabdevanjem.
Navodi se da je u pojedinim prigradskim naseljima potrošnja vode povećana tri do šest puta u odnosu na uobičajenu, a u centru grada za oko 20 odsto.
Gradski menadžer Goran Vesić rekao je da raniji apeli nisu urodili plodom i ponovio poziv da se ne pune bazeni i zalivaju bašte. On je istakao da su inspektori mnogo građana već opomenuli, a dvoje kaznili. Međutim, među njima nisu bili vlasnici bazena. Jedan je polivao ulicu, a drugi se priključio na hidrofor.
Udar od 42 stepena
Srbija će na 42 stepena biti sve do 10. avgusta, prognoze su Republičkog hidrometereološkog zavoda. To donosi i vrele noći u nizu s temperaturama oko 30. podeoka, a najtopliji gradovi bili su Ćuprija, Niš, Kragujevac, Smederevska Palanka, Negotin, Kruševac i Leskovac, gde je temperatura u oba dana vikenda prešla 40 stepeni.
U isto vreme jedan Jagodinac je na terasi izmerio 60 stepeni, a Beograđanin 50. Kaže, možda je bilo i više, ali njegova sprava ima samo toliko podeoka.
Beogradski Institut za javno zdravlje preporučio je građanima da na prozore neklimatizovanih prostorija stave vlažne čaršave, izbegavaju fizičke aktivnosti i alkohol.
Spasa od vrućina nema ni na planinama. Na Zlatiboru je juče temperatura prešla 34 stepena Celzijusa.
Hrvatska: Kuvanje u moru
U Hrvatskoj je oboren rekord u toploti vazduha, ali i mora. Temperature su prešle 40. podeok, a u vodi Jadrana i 30 stepeni, pa se turisti u šali žale da se bukvalno kuvaju. Te vrednosti su za čak tri stepena Celzijusa više od proseka za ovo doba godine. Broj lekarskih intervencija na Jadranu okupiranom turistima utrostručio se.
Crna Gora: Paklena sedmica
U Crnoj Gori temperature su tokom vikenda bile 42 stepena. Prognoze su da će i ova sedmica biti paklena. Institut za javno zdravlje savetovao je građane da do 10. avgusta borave u hladu i izbegavaju izlaske.
Slovenija: Tropi na planinama
U Sloveniji je ove nedelje zabeležena prva "tropska noć" na 1.500 metara visine, odnosno s temperaturom iznad 20 stepeni. Na Voglu kod Radovljice, u
Gorenjskoj regiji, nije tokom noći padalo ispod 20, dok je u Ljubljani živa u termometru dostizala 36.