Delovi bombe poslati poštom
Ispostavilo se da je delove za eksplozivnu napravu u Sidnej poslao jedan od komandira Islamske države.
Takođe i da je Haled Hajat nameravao da u napadu žrtvuje - rođenog brata.
Plan je uključivao dve bombe. Po prvoj zaveri, bomba je trebalo da 15. jula bude uneta u avion Etihada na aerodromu Sidnej, ali se od toga odustalo.
Druga zavera sadržavala je plan pravljenja improvizovane naprave za ispuštanje bezbojnog otrovnog plina na nekom mestu sa mnogo ljudi, moguće u javnom transportu, vozu ili autobusu.
- Ovo je jedan od najsofisticiranijih planova koji su ikada pokušani na tlu Australije - kazao je pomoćnik komesara Australijske federalne policije Majkl Felan.
Hronologija događaja
April Pojedini članovi grupe, navodno uključeni u zaveru, počeli su da komuniciraju s jednim od šefova Islamske države u Siriji. Grupa je, navodi se, naručila vojne eksplozivne komponente poslate poštom iz Turske.
15. jul Haled Hajat (49) navodno je otpratio svog neupućenog brata na aerodrom Sidnej, da se sa prtljagom, u kojem je bila bomba, ukrca na avion Etihada za Abu Dabi. Prtljag nije predat, moguće jer je bio pretežak, pa ga je Hajat odneo sa sobom kući, dok mu je brat, koji nije ni znao za bombu, ušao u avion kako je planirano.
17. jul
Zet Haleda Hajata, Haled Merhi, koji je takođe u zatvoru, organizovao je firmu "Khaleds Ponjder Coating Services".Tu su, navodno, počeli da rade na raspršivaču plina.
26.jul
Američke i britanske agencije prosledile su obaveštajne podatke o zaveri prikupljene u Siriji. Australijska policija odmah je započela istragu i osumnjičene stavila pod prismotru.
27. jul Po instrukciji ASIO, pojačane su mere bezbednosti na aerodromu Sidnej.
27-31. jul Policija je napravila lažnu eksplozivnu napravu nalik na onu urađenu 15. jula i testirala da li će proći bezbednosnu proveru na aerodromu. Nije prošla.
29. jul Četvorica muškaraca uhapšena su u pet racija u Sidneju.
30. jul Mere obezbeđenja pooštrene su na svim australijskim aerodromima.
1. avgust Abdul Merhi, brat Haleda Merhija, pušten bez optužnice.
3. avgust
Optuženi Haled Hajat i Haled Merhi.
Dvojica Hajata su u petak kratko izvedeni pred Lokalni sud u Paramati.
Za njih nije traženo da se brane sa slobode i ponovni pretres zakazan je za 14. novembar.
Maksimalna kazna za krivična dela koja im se stavljaju na teret jeste doživotna robija.
Treći uhapšeni, Haled Merhi, još nije optužen, ali ostaje u zatvoru. Njegov brat Abdul Merhi (50) pušten je bez optužbe u utorak.
Majkl Felan ističe da postoje "nagađanja" zašto improvizovana eksplozivna naprava nije uneta u avion 15. jula, ali ni u jednom jedinom trenutku ona nije prošla bezbednosni koridor na aerodromu.
On je dodao da su delovi za napravu poslati kroz međunarodni transport tereta. Uz pomoć komandira Islamske države, optuženi su sastavili napravu od delova koji u njoj obezbeđuju funkciju i da se onda to unese u taj avion.
Druga zavera, u vezi s improvizovanim hemijskim raspršivačem trebalo je, kako se navodi, da bude organizovana u "zatvorenom prostoru punom sveta". Navodi se i da je taj plan pravljen prema uputstvima "kontrolora iz inostranstva".
- Oni su razgovarali u pretrpanim, zatvorenim prostorima, potencijalno o javnom transportu i slično - kazao je Felan.
Policija, međutim, ističe da su planovi o hemijskom raspršivaču bili "daleko od stavljanja u funkciju". Imali su nameru da koriste vodonik-sulfidom (bezbojni plin, jakog mirisa na pokvarena jaja).
- Vrlo je teško da se napravi vodonik-sulfid i želim da bude jasno da, iako su ti ljudi zamišljali da taj plan ostvare, bili su veoma daleko od pravljenja naprave koja bi funkcionisala.
Policija nije htela da obelodani ko je bio komandir Islamske države koji je poslao eksplozive u Sidnej i jedino je kazano da "nije Australijanac" i da nije "u rodbinskoj vezi ni sa jednim od uhapšenih".
Felan je kazao je da su se bavili pitanjem kako je Islamska država bila u stanju da delove bombe šalje iz Turske u Australiju i dodao da su uvedene dodatne mere skeniranja tereta.
Ministar pravosuđa Majkl Kinen potvrdio je da će avionski teret prolaziti kroz detaljniju proveru.
- Vi razumete da je to veliki posao - australijska ekonomija je veoma otvorena, ogroman broj paketa dolazi i odlazi svakog dana. Ali, preduzimamo mere da se to poboljša i ministar Piter Daton nastavlja da analizira šta smo naučili od ove zavere i kakve mere treba da preduzmemo u vezi sa vazdušnim teretom.
On je takođe kazao da, ako taj posao ne bi obavljale agencije za zaštitu zakona, posledice bi bile katastrofalne.
Mere obezbeđenja
Mediji su u petak dobili zajedničko saopštenje iz kabineta prvog ministra i ministra infrastrukture i transporta.
U njemu se podseća da je nivo pretnje terora dan ranije smanjen i da će od subote na aerodromima biti vraćeno uobičajeno vreme za dolazak putnika.
"Obavešteni smo da bi čekanja sada trebalo da budu manja. Ali, kao preventiva, neke od dodatnih mera obezbeđenja ostaju u primeni. Neke će biti uočljive, neke neće, ali Australijanci treba da budu sigurni da je javna bezbednost od apsolutnog prioriteta", navodi se u saopštenju.
Vlada je, kaže se takođe, zatražila niz novih mera da bi Oziji bili bezbedni na putu.
Među njima su skeniranje putnika i prtljaga, pojačanje vrata pilotske kabine da bi se sprečio neovlašćeni ulazak, obuka posade da uoči sumnjivo ponašanje putnika i odgovori na bezbednosnu pretnju, incidente i ispade, kao i uvođenje stražara u civilu u avionima.