Uveliko se meri prosečna brzina, najavljene prve kazne

Rebić je za RTS rekao da je, prema dosadašnjem uzorku merenja prosečne brzine kojom se vozila kreću od jedne naplatne rampe do druge, više od 85 odsto vozaca poštovalo ograničenja.

- To treba da nas raduje. Broj vozača koji su prekoračili brzinu izmedu 121 i 130 kilometara je oko 8,5; zatim između 131 i 140 je 4,5 posto, a preostalih dva, tri posto odlaze na veće brzine - kaže Rebić uz napomenu da se radi o malom uzorku.

Naveo je da se od 1. avgusta na svih 35 naplatnih stanica meri prosečna brzina, ali da će, pre početka sankcionisanja, morati da se izvrši analiza gde se prave najveća prekoračenja.

Rebić je rekao da će se sa sankcionisanjem početi najverovatnije od septembra.

- Do tada vozači koji se kreću auto-putevima i dobijaju fiskalni račun, mogu se uveriti u to koliko voze i da se naviknu na ovakav način rada - objasnio je Rebić.

Podaci o brzini kretanja će se vlasnicima vozila slati na kućnu adresu, o čemu će oni morati da se izjasne.

Direktor policije dodaje da se radi na tome da policijski službenici automatski na naplatnim rampama dobijaju podatke o izmerenoj srednjoj brzini, kako bi mogli odmah da reaguju, naročito zbog vozača iz inostranstva.

- Mi ćemo prvo izvršiti analizu i svakako krenuti od sankcionisanja onih vozača koji najviše prekoračuju brzinu. Ostaje poruka vozačima da poštuju ograničenje i da voze u skladu sa propisima - rekao je Rebić i dodao da nije moguce navesti koja je srednja brzina koja će se tolerisati.

Naveo je primer evropskih zemalja u kojima je zbog kažnjavanja svih vozača koji su prekršili ograničenje došlo do zagušenja u sistemu. Sada su, kaže, te zemlje odlučile da sistem za merenje uključuju periodično i na pojedinim mestima.

Inače, ovakav način merenja nije nov. U Austriji se primenjuje 14 godina, a broj saobraćajnih nesreća je na određenim deonicama prepolovljen.