Godišnjica Oluje: Dan kada su Hrvati proterali Srbe
Vojno policijska akcija Oluja počela je 4. i trajala je do 5. avgusta i tokom njenog trajanja hrvatske snage su ubile najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti a proterale 250.000, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine.
Zato je za Srbiju vojna operacija Oluja najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koja su se dogodila u ratovima na prostorima bivše SFRJ u kojoj su oko 62 odsto žrtave bili civili.
Celokupna akcija hrvatske vojske za cilj je imala zapravo iseljavanje celokupnog stanovništva srpske nacionalnosti, a nakon proterivanja zabeležena su paljenja, pljačke i likvidacije malobrojnih Srba koji nisu hteli da napuste svoje domove.
Broj izbeglih Srba različito se procenjuje - hrvatski izvori imaju podatak od 90.000 ljudi, UN o 150.000, a srpski o najmanje 250.000. Za zločine počinjene u toku "Oluje" u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao.
Bez Tompsona u Kninu
Za razliku od prethodnih godina u Kninu neće biti održan tradicionalni koncert hrvatskog kantautora koji glorifikuje ustaštvo Marka Perkovića Tomposona, ali će on nastupiti 5. avgusta u Slunju, a tu manifestacju će sufinansirati Ministarstvo branitelja. Uveče na Trgu dr. Ante Starčevića koncert će održati Prljavo kazalište.
Trojica hrvatskih generala - Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak, iako su prva dvojica provostepenom presudom Haškog tribunala bili osudeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, oni su kasnije oslobodeni po svim tackama optužnica, što je izazvalo žestoke reakcije u Srbiji, a u Hrvatskoj oduševljenje. Čermak je osloboden ranije, aprila 2011.
Dan sećanja na stradale u Srbiji će biti ove godine obeležen na stadionu Veternik u Novom Sadu u prisustvu predsednika Srbije i Republike Srpske Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, koji će se prethodno sastati sa predstavnicima Srba iz regiona.
Veternik nije slučajno izabran za obeležavanje dvadesetdvogodišnjice progona Srba iz Hrvatske, jer, prema nekim podacima, polovinu stanovništva tog velikog novosadskog naselja čine porodice prognane iz Hrvatske.
S druge strane, u Kninu je sve spremno za obeležavanje Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja, u organizaciji ministarstva branitelja, odbrane i unutrašnjih poslova.
Oganizacioni odbor za obeležavanje te godišnjice saopštio je da su sve pripreme završene i da će ta dva dana u Kninu biti obeležena na svečan i dostojanstven način. U Knin se, kao i svih prethodnih godina, očekuje dolazak nekolko desetina hiljada građana iz svih delova Hrvatske, rekao je državni sekretar u Ministarstvu odbrane Tomislav Ivić.
On je pozvao građane da dođu u Knin i daju svoj doprinos u obeležavanju, kako je rekao, "jednog od najznačajnijih dana u novijoj hrvatskoj istoriji".
- Ovo mesto je odabrano zbog simbolike - naglasio je Ivić, rekavši da je nakon podizanja zastave nakon oslobođenja Knina, prve poruke građanima s tog mesta poslao prvi predsednik Franjo Tuđman.
Ministar branitelja Tomo Medved je građane pozvao da istaknu "državna obeležja kako bi i na taj način doprineli dostojnom i kvalitetnom obeležavanju tog datuma".
