Vetar u leđa vršnjačkom nasilju: Sudovi slepi za patnju dece
Njegovi roditelji dobili su zvanično obaveštenje u kome stoji da je pored svih utvrđenih činjenica i propusta, zakonski slučaj pokretanja disciplinske odgovornosti prema odgovornima u školi i školskoj upravi, zastareo. Da li odgovornost za smrt jednog dečaka može i sme da zastari?
Vršnjačko nasilje je pojava kojoj je izloženo čak dve trećine dece u različitim oblicima. U najvećem broju slučajeva ne reaguje niko, i čini se da ga niko ne shvata ozbiljno. Mališani u 85 posto slučajeva ne dobiju nikakvu pomoć, što nasilnicima daje odrešene ruke.
Nedavno je učenik šestog razreda u Novom Sadu pretučen kaišem u školskom toaletu i nateran da pije urin. U dvorištu Škole za negu lepote u Beogradu 17-godišnjaka su zbog devojke pretukla četvorica mladića. Jedan 13-godišnji dečak vezan je za konstrukciju koša u školskom dvorištu u Somboru i svučen do gole kože.
Gala Savić iz Subotice je jedna od onih koja je bila izložena vršnjačkom nasilju. Ona je dete leptir, boluje od retkog oboljenja bulozne epidermolize, a zbog bolesti njene drugarice iz razreda pokrenule su peticiju da bude izbačena iz razreda. Nakon toga je započelo verbalno nasilje, a situacije u kojoj su joj oduzimale lične predmete nisu bile retke. Ni za ovaj slučaj niko nije odgovarao.
Nasilje normalno?
Nasilje je postalo deo svakodnevice, pa samim tim i deca počinju da ga prihvataju kao normalnu pojavu.
- Sve je postalo rijaliti šou, tako bih opisao i nasilje. Deci je najnormalnije da se neko bije i povređuje i pri tome da ne bira sredstva i način. Oni su postali i nekulturni, ne nose porodično vaspitanje ili ga zaboravljaju uključeni u neke problematične grupe. Krivi su svi, država i roditelji. Posledice mogu biti kobne - objašnjava Milan Radovanović. Dečji psiholog Gordana Nikić, doktor psihologije i psihoterapeut, ističe da je vršnjačko nasilje odraz društva.
- Samoubistvo deteta je presek stanja. Niko ne posmatra, ne primećuje, i tek kada se desi tragedija, mi shvatimo gde smo - kaže Nikićeva.
- Situacija sa zastarevanjem slučaja Alekse Jankovića daje vetar u leđa za razvijanje nasilja. Potrebno je razrešenje za sve koji su doprineli da slučaj zastari, kao kazna, opomena i putokaz. Pokušajem prikrivanja i zataškavanja propusta odgovorni upadaju u živo blato iz kojeg čisti ne mogu izaći. Sve prođe, samo sramota traje doveka, a živeće s njom svakog dana ostatka svojih tužnih života - rekla je za "Vesti" Galina mama, Đorđija Aksentijević.
Vršnjačko nasilje u školama najčešće počinje kao verbalno, a završava se kao fizičko.
- Elektronsko nasilje će u budućnosti postati glavna tema. Agresivna deca najčešće potiču iz porodica u kojima je kompleksna porodična situacija - priča Milorad Janković, direktor beogradske OŠ "Laza Kostić". On ističe da se u slučaju nasilja vrši pojačan vaspitni rad i uključuje tim za borbu protiv nasilja.
- Ukoliko je potrebno obaveštavamo Centar za socijalni rad i Sektor za maloletničku delinkvenciju - objašnjava direktor.
Minimalne kazne
U slučaju Alekse Jankovića, trojica nasilnika koji su maltretirali Aleksu su presudom Višeg suda za maloletnike osuđena na kaznu vaspitne mere, odnosno pojačanim nadzorom od strane Centra za socijalni rad, dok su svi oni na kraju školske godine, kada je Aleksa izvršio samoubistvo, dobili petice iz vladanja. Škola je osuđena za propuste u radu, a odgovorni za greške u radu su kažnjeni sa 4.000.000 dinara.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava istakao je da uprkos velikom broju slučajeva na sudu, zastarevanje ne sme da postoji u ovakvim, i bilo kakvim situacijama koje su imale tragičan ishod.
- Zastarelost je karta na koju se masovno igra u Srbiji, a to ne sme da se dešava. Odgovornost za ovakvo delo ne može da zastari. Ne postoji opravdanje za odluku suda u slučaju Alekse Jankovića - rekao je za "Vesti" Antonijević.