Vajari sa motorkama
Dve devojke slikale
Momci i devojke na jednom delu, između vajata, radili su na drvetu ravnopravno rukujući motorkama, nešto dalje u hladu dve devojke su slikale, a jedna kod otvorene pozornice pravila neobičnu instalaciju.
Ovog puta okupilo se 17 studenata, uglavnom završnih godina, iz Meksika, Češke, Hrvatske i Srbije, koji su stvarali pod otvorenim nebom, a tu su bili i njihovi profesori Uroš Ušćebrk, redovni profesor Univerziteta Verakruz u Meksiku, Bata Knežević, samostalni umetnik i stručni saradnik za radionicu keramike, i Boris Bogdanović, redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Iz Meksika su došli Vivijana Morales i Ruben Medina, studenti vajarstva sa Univerziteta Verakruz koji plaća troškove putovanja, i mnogo im se sviđa Tršić.
Novo iskustvo
- Ovo je za nas novo iskustvo. Oduševljeni smo svime što smo videli, priroda je slična kao u našem kraju, hrana je različita, ali veoma ukusna. Radili smo na otvorenom, u drvetu, i mnogo je zanimljivo. Znamo za Tršić jer kolege sa našeg fakulteta dolaze ovde i prenele su nam veoma lepa iskustva - kaže Ruben, dok Vivijen vešto barata motornom testerom i samo se ljubazno osmehuje.
Profesor Ušćebrk došao je sa njima iz Meksika i kaže da poslednjih osam godina postoji saradnja tamošnjeg fakulteta i ove kolonije.
Nova znanja
- Insistiramo da rade u prirodnim materijalima i gledamo da ono što rade na fakultetma primene ovde, u prostoru i počnu da razmišljaju na drugačiji način. Ono što su uradili ostaće ovde i na kraju kolonije priređena izložba njihovih radova koji će ostati u našem fundusu. Studenti se druže i razmenjuju informacije, a u umetnosti se tako najviše i najbrže nauči - kaže Simić.
- Za Tršić se zna na fakultetu u Meksiku i neka vrsta saradnje je uspostavljena. Ovo dvoje studenata sada je prvi put u Evropi i sigurno će im mnogo značiti boravak i iskustvo koje su ovde stekli - kaže on.
Prvi put na koloniji i u Tršiću je i dvadesetpetogodišnja Marina Stojković. Ona je rođena u Beogradu, ali je 22 godine živela u Torontu.
Kuća za Vuka Karadžića
- Rođena sam mesec dana pre sankcija, a moji roditelji koji su završili keramiku na Primenjenoj akademiji odlučili su da odu u Kanadu. Sada su oni tamo i rade, prave skulpture, a ja sam došla ovde. Uvek sam imala želju da razumem kulturu zemlje iz koje potičem. Kada sam završila diplomski na Likovnoj akademiji u Kanadi, aplicirala sam za master u Srbiji. Završila sam master na slikarstvu, ali radim svašta. Ovde pravim instalaciju, kuću koja će se zvati "Crven ban" jer sam htela svoj rad da posvetim ovom mestu i Vuku Karadžiću - kaže Marina.
Njoj isto znače i Beograd i Toronto, a za sada želi da ostane u Srbiji i pripremi se za samostalnu izložbu koju će imati u novembru. Prema rečima magistra slikarstva Drage Simića, rukovodioca kolonije, došli su studenti različitih smerova, uglavnom završnih godina.