Tihi rat Rusije i SAD oko evropskog energetskog tržišta

Prve količine američkog gasa stigle su u Poljsku i Portugaliju, ali je zbog skupog transporta i taj gas skuplji od ruskog. I dok Amerika najavljuje gradnju gasnih terminala na Baltiku i u Hrvatskoj, na Krku, Rusija sa pet evropskih kompanija sprema gradnju druge trase "Severnog toka", koji Nemačkoj obezbeđuje još jedan direktan dotok ruskog gasa.

Berlin i Beč ne žele da im drugi diktiraju od koga će kupovati gas, a očekuje se reakcija Brisela.

- Ono što je definitivno sigurna istina - da Evropa ne može bez "Severnog toka 2". Ne treba zaboraviti da će prestati protok gasa preko Ukrajine 2019. godine, što otvara mogućnost za neke druge projekte koji moraju da budu realizovani. Tako da je teško za Evropu dugoročno da može da planira svoje ekonomske impute bez ruskog gasa - smatra ekonomista Vladimir Krulj.

Ruski gas pokriva više od trećine potreba evropskih zemlja. Samo prošle godine "Gaspromov" izvoz gasa u Evropsku uniju povećan je za 12 odsto i nastavio je konstantan rast i u ovoj godini. Evropskim zemljama treba više gasa, ali je pitanje kako ga obezbediti.

Srbija se bori da dobije gas iz gasovoda čija je gradnja u toku, "Turskog toka" i "Južnog koridora", kojeg čine gasovodi TAP i "Tanap".

- "Južni koridor" neće moći da zadovolji potrebe južne Evrope, a pogotovu neće moći da da gas ostalim delovima jer je njegov kapacitet svega 20 milijardi kubika gasa godišnje. Od toga, polovina gasa ostaje u Turskoj jer on ide preko Turske, a svega 10 milijardi ostaje na sve ostale zemlje. Prema tome, tu situacija energetski ostaje veoma neizvesna - kaže bivši diplomata Srećko Đukić.

Cilj američke gasne ponude je da smanji ruski energetski uticaj u Evropi.

- Tu pobednika svakako neće biti jer će svako gurati svoje interese - objašnjava Krulj. 

Prelamanje ekonomsko-geopolitičkih interesa Amerike, Rusije i Evropske unije već je zaustavilo dva gasna projekta: "Nabuko" i "Južni tok".