Osam "strašnih" scenarija koji verovatno očekuju planetu Zemlju

 

1. U nekom trenutku doći će do poremećaja Zemljinih mangnetnih polovina koje će se obrnuti
Kako tvrde naučnici, u prethodnih 20 miliona godina magnetna polja Zemlje su se menjala na svakih 200 do 300 hiljada godina! U poslednjih 780 hiljada godina ništa se novo nije dešavalo na tom polju, iako prema saznanju naučnika postoje indicije da će se to uskoro desiti. Iako nije sigurno kada će se zamena polova dogoditi – da li za par ili par hiljada godina – naučnici su prilično sigurni da će do toga doći. Iako još uvek nije potpuno jasno na koji način se polovi menjaju, čini se da će to ponajviše uticati na naše komunikacione sisteme, ali nema dokaza da to može uticati na smak sveta ili neku potpunu katastrofu.

2. U poslednjih milion godina, barem jedna zvezda blizu Zemlje će postati supernova
Dva najrealnija kandidata su Antares i Betelgeus, crvene supermasivne zvezde čija se “smrt” očekuje u narednih nekoliko miliona godina. Kada jedna od njih dve bude “umirala” to će biti vidljivo i tokom dana, ali i tokom noći, a obasjaće nebo poput mesečine. Antares je udaljena 550 svetlosnih godina od nas i nalazi se u sazvežđu Škorpije. Skoro 800 puta je veća od Sunca i nalazi se između Marsa i Jupitera. Anataras ima i zvezdu saputnicu koju će povući sa sobom. Betelgeus je 640 svetlosnih godina udaljen od nas i verovatno ste ga do sada videli – on je "rame" sazvežđa Orion. Naučnici ne mogu da predvide tačan datum njihovih eksplozija, ali očekuju da će se to dogoditi u narednih milion godina. Ako pak, porane, nema razloga za brigu – previše su daleko da bi bile pretnja Zemlji.

3. Za milijardu godina na Zemlji će biti toliko vruće da će okeani presušiti
Otkako se Sunce formiralo pre četiri i po milijarde godina na Zemlji je postalo 30 odsto toplije nego ranije. U narednih milijardu godina biće još 10 odsto toplije. To znači da će okeani početi da se isušuju. Dakle, naseljiva zona oko zvezda je mesto u kojem voda može da postoji. Procenjuje se da zona oko Sunca varira, a Zemlja je dugo već u njoj. Takođe, i vrsta planete igra veliku ulogu u tome hoće li biti pogodna za život. Na primer, Mars pripada ‘naseljivoj’ zoni, ali zbog svog atmosferskog pritiska i temperature ne bi bio pogodan za život. Što je najgore, za milijardu godina, ova zona će se pomerati od Sunca što znači da ni Zemlja više neće biti pogodna za život – okeani će zbog topote isparavati, a atmosferski pritisak će biti nepodnošljiv.

4. Za četiri milijarde godina galaksija Andromeda će se udružiti sa Mlečnim putem
Da, naša galaksija će ugostiti Andromedu. Čim se proces spajanja završi, dve milijarde godine kasnije, Zemlja će biti deo nove galaksije Milkomede. Trenutno se Andromeda kreće ka nama brzinom od 110 kilometara u sekundi, a sudar neće biti opasan po našu planetu. Zapravo galaksije se neće ni sudariti nego zajedno formirati jednu novu. Ipak, za neke zvezde koje sada vidimo na nebu to nisu dobre vesti jer će ih nova galaksija odbiti zbog čega će morati da završe svoj život daleko od nas.

5. Za sedam milijardi godina Sunce će se proširiti i progutati Merkur, Veneru, a možda i Zemlju
Što su starije, zvezde su veće. Naše Sunce nije izuzetak. Rezerve vodonika koji ima dovoljne su za još oko pet milijardi godina, ali onog trenutka kada sagore, jezgro će pod gravitacijom povlačiti vodonik bliže površini i preći će na helijum. Kada se to desi, površina Sunca će se prošiti i učiniti ga većim. Naučnici procenjuju da će biti do 250 puta šire nego danas, kao i da će progutati Merkur i Veneru. E sad, jedni procenjuju da će gravitacija Sunca brzo oslabiti, kao i da će Zemlja “odgovoriti” tako što će se malo povući. Drugi stručnjaci su izneli svoje mišljenje na ovu temu u mesečnom izdanju “Notices of the Royal Astronomical Society in 2008” i veruju da će kretanje Sunca usporiti, ali da će njegova gravitacija progutati Zemlju.

6. Za osam milijardi godina Sunce će postati beli patuljak
Dakle, hajde da uzmemo u obzir da Zemlja ne preživi širenje Sunca. Sve i da je to širenje trenutno, to znači oko milijardu godina. Nakon toga, ako Zemlja ikako opstane, morala bi da se suoči sa tim da će Sunce postati beli patuljak – astronomski objekat koji nastaje kada zvezde male ili srednje mase završe svoj život. Bilo bi dosta manje nego sada – kao polovina Zemlje. Bilo bi i hladnije nego što je danas, a temperature na okolnim planetama bi znatno pala. Dakle, Sunce bi bilo “mrtvo”, ali bi i dalje grejalo. Kasnije, kada Sunce izgubi dovoljnu količinu topline koja će se poklopiti sa temperaturom univerzuma postaće crni patuljak. Trenutno, crni patuljci postoje samo u teoriji zato što univerzum ne postoji dovoljno dugo da bi naučnici imali primer neke ovakve zvezde.

7. Za 100 milijardi godina jedine zvezde koje ćemo moći da vidimo sa Zemlje biće one u Milkomedi
Godine 2003. teleskop Haubl Spejs uslikao je 10 hiljada galaksija samo na jednoj slici. Ali, za 100 milijardi godina neće biti drugih galaksija, a jedine zvezde koje ćemo moći da vidimo su one u našoj galaksiji. To je zato što se sve u univerzumu odbija jedno od drugog, a sve zahvaljujući misterioznoj i snažnoj materiji – tačnije tamnoj energiji. Našu galaksiju održava gravitacija, a kada se spoji sa Andromedom, takođe će je održavati njena gravitacija. Zapravo preko 50 galaksija će biti deo Milkomede. Ali, pošto se sve udaljava od nas, u nekom trenutku, daleko u budućnosti, nećemo moći da vidimo nijednu drugu galaksiju osim naše.

8. Neće biti dovoljno vodonika u svemiru za rađanje novih zvezda
Za rađanje zvezde potreban je vodonik, a za billion ili više godina neće biti slobodnog vodonika u univerzumu. Klasičan način rađanja zvezda više neće postojati. S druge strane, postojeće zvezde će umreti. Neke zvezde će proći kao naše Sunce i možda potati beli patuljci, velike zvezde će formirati crne rupe. Manji objekti neće biti sposobni da formiraju zvezde i biće braon patuljci. Zapravo, većina objekata u svemiru biće mrtve zvezde. Ponekad će dva udružena bela patuljka eksplodirati u tip 1 supernove, obasjavajući maleni deo svemira na nekoliko nedelja. Ali uglavnom, biće veoma, veoma mračno.