"Vesti" istražuju kako da stari u Nemačkoj ostvare svoje pravo: Nema nege bez molbe osiguranju
Rangiranje za jedan od pet nivoa nege je početni korak kako bi se obezbedio novac od osiguranja, a utvrđivanje stepena nege mora takođe da se zahteva od zdravstvene kase.
Od toga koji je nivo nege zavisi i pomoć koju osiguranik dobija. Na primer, stepen 1 znači da je osoba lako ograničena u svojoj samostalnosti i sposobnostima i otuda joj je potrebno minimum nege. Takvi slučajevi obuhvataju savetovanja, snabdevanje sredstvima za negu i kurseve za negu članova porodice, odnosno volontera koji pomaže konkretnoj osobi. Sa svakim daljim stepenom raste potreba za negom kao i beneficije. Najviši nivo 5 znači da je osoba jedva sposobna da nešto sama uradi i da je potpuno ograničena u obavljanju svakodnevnih funkcija. Srazmerno tome je sveobuhvatna i pomoć koju dotični dobija i koja mu je potrebna.
Državno osigurani pacijenti su automatski pokriveni i po pitanju nege, dok privatno osigurani moraju da se obrate svojim kasama i objasne razloge, a ova im onda šalje odgovarajući formular.
Dnevnik obaveza
U cilju bolje pripreme za proceduru, dobro je da postoji dnevnik kojim se dokumentuje svakodnevni raspored koji je u skladu sa realnom situacijom. Čak i ako se odbije neki stepen nege ili se odredi niži, dnevnik kojim se protokoliše nega određene osobe je važan dokument i neretko osnova za ulaganje prigovora na odluku o stepenu nege.
Posle upućivanja zahteva i jednih i drugih, sledi provera i procena osiguranja tako što se šalje ovlašćeno lice u kuću ili dom za negu i utvrđuje stepen potrebne nege. Pri tom se procenjuju sledeće mogućnosti pacijenta: njegova mobilnost, kognitivne i komunikativne sposobnosti, ponašanje i psihički problemi, samostalnost u ophođenju sa medicinskim i terapijskim zahtevima i opterećenjima, svakodnevica i socijalni kontakti.
Veštak osiguranja razgovara sa pacijentom i ispituje ga o svakodnevnim stvarima, često i intimne prirode, kao što je samostalni odlazak u toalet. Poželjno je da je prilikom ispitivanja prisutan neko ko dobro poznaje pacijenta, na primer, bračni partner, deca ili negovatelj, a potrebno je priložiti i nalaze lekara i klinika. Na osnovu činjeničnog stanja sledi utvrđivanje stepena nege, za šta se koristi zakonski utvrđen sistem poena.
Ulaganje prigovora
U slučaju nezadovoljstva određenom odlukom medicinskih službi o stepenu nege, može da se uloži prigovor. Rok za to je samo jedan mesec. Prigovor mora da se uloži kod osiguranja. Ko nije time zadovoljan, može da se obrati socijalnom sudu. Pomoć prilikom ulaganja prigovora daju i centrale potrošača i socijalno udruženje VdK Nemačke.