Kusturica na listi za odstrel
Kusturici se na dušu stavljaju nezakoniti prelazak ukrajinske granice, poricanje ruske agresije, učešće u legalizaciji aneksije Krima i nezakonita turneja na okupiranoj teritoriji.
Kijev bi da sudi
Kusturica je saopštio da nema komentar. Međutim, u harangu se uključila i ukrajinska ambasada u Beogradu saopštenjem da je ta zemlja spremna da mu sudi zbog poziva na separatizam, usled čega mu preti petogodišnja zabrana ulaska na teritoriju te države.
Misterija NATO
Prema ruskim izvorima, sajt Mirotvorac registrovan je u Kanadi. Server se predstavlja kao NATO HPWS/2.1
Odavao je adresu psb4ukr.nato.int, odnosno predstavljao se kao poddomen zvaničnog sajta NATO-a. Međutim, glavni domen NATO (nato.int) o njemu nema podatke.
Međutim, niko se još nije oglasio povodom činjenice da je Kusturica uvršćen na spisak Mirotvorca. Na tom sajtu, čiji su zvanični partneri MUP i Služba bezbednosti Ukrajine, objavljuju se lični podaci ljudi koje autori smatraju separatistima ili "agentima Kremlja". Međutim, tu su se našli i ljudi koji su jednostavno kritikovali režim.
Pomoć Islamskoj državi
Na Mirotvorcu se postavljaju i podaci o pripadnicima ruskih oružanih snaga koji ratuju u Siriji. Objavljeni cilj je da se tako obaveste teroristi Islamske države, a mnogo ih je s ruskog Kavkaza, kako bi mogli kasnije da nađu ruske vojnike i osvete im se. Ubog toga je Islednički komitet Ruske Federacije pokrenuo krivičnu istragu protiv Gerašćenka za pozivanje na terorizam.
Uhapsiti ili uništiti
Tako su kritičar kijevskog režima i novinar Oles Buzina i bivši poslanik Oleg Kalašnjikov ubijeni su nakon što ih je Mirotvorac svrstao na listu i objavio njihove lične podatke, uključujući adrese. Tvorac sajta i državni funkcioner Georgij Tuka, hvalio se da je "300 ljudi sa spiska uhapšeno ili uništeno".
Podrška specijalca Prilepina
Muzej ratne slave Donbasa, koji se nalazi u Rusiji, pokrenuo je akciju "Ja sam na Mirotvorcu". Ljudima koji se nalaze na spisku tog sajta dele se bedževi s grbom Ukrajine odštampanim naopako. Oni koji nisu na spisku mogu da dobiju bedž s natpisom "Ja hoću na Mirotvorac", a devojke "Hoću da upoznam momka s Mirotvorca".
Takav bedž već je primio Kusturičin prijatelj i jedan od najčitanijih mlađih ruskih pisaca Zahar Prilepin. Taj bivši specijalac iz Čečenskog rata i čest posetilac Mokre Gore je politički komesar jednog od bataljona Armije Novorosije koja se bori na Donbasu protiv snaga kijevskog režima. Prilepin je sada na Tviteru podržao Kusturicu.
Da je sajt blisko povezan s režimom ukazuje i činjenica da je osnovan na inicijativu Antona Gerašćenka, tadašnjeg savetnika ministra policije. On je izjavljivao da sajt koriste MUP i Državna bezbednost za prikupljanje informacija i pozivao građane da dostavljaju podatke o "teroristima". Prošlog maja na sajtu su bili objavljeni čak i lični podaci novinara AFP, Al Džazire, Bi-Bi-Sija, Rojtersa i drugih. Usledio je međunarodni pritisak i sajt je zatvoren, ali privremeno. Trenutno se spisak završava imenom Emira Kusturice.
Porošenko glavni u istrazi
Ukrajinski predsednik Petar Porošenko nazvao je ubistvo Buzine provokacijom usmerenom na destabilizaciju zemlje. Istragu ubistva preuzeo je pod ličnu kontrolu kao i u slučaju likvidacije bivšeg proruskog poslanika Olega Kalašnjikova. On je ubijen je na vratima svog stana, čija je adresa takođe objavljena na Mirotvorcu. Opet je odgovornost preuzela Ukrajinska ustanička armija i na tome se završilo.
Vodič za ubice
Najkrupniji skandal vezan za postojanje sajta Mirotvorac bilo je ubistvo u Ukrajini veoma popularnog novinara Olesa Buzine. On je javno govorio da mu se preti, ali niko nije reagovao do 16. aprila 2016. kada je bio ustreljen iz pištolja TT upravo ispred stana u Kijevu čija je adresa objavljena na Mirotvorcu. Odgovornost je preuzela neonacistička organizacija Ukrajinska ustanička armija, koja nosi naziv izdajničke formacije u službi Vermahta 1943-1945.
U medijima je ukazano da je Buzina bio na listi Mirotvorca, ali su autori sajta poricali da su bili okidač koji je naveo ubice na zločin. Naime, tvrdili su da su adresu objavili posle smrti Buzine.
Ministar policije Arsen Avakov ubrzo je saopštio da su ubice aktivisti ultradesnog pokreta. Među njima je bio učesnik nereda na Majdanu 2014. i učesnik rata na Donbasu u jednom iz praktično privatnih bataljona.
Drugi je bio kandidat za poslanika Ukrajinske nacionalne Ansambleje koja je kasnije ušla u sastav Desnog sektora, radikalne organizacije koja ime svoje jedinice na frontu. Treći je pušten zbog nedostatka dokaza. Do maja prošle godine svi su bili na slobodi, a istraga je zamrla.