Teške posledice klimatskih promena (2): Okeani bolesni od zagrevanja
Time je ugrožen i čovek jer se on uvek nalazi na kraju lanca ishrane. Ovo je objavljeno na kongresu Međunarodne unije za očuvanje prirode, na kojem je učestvovalo osamdeset naučnika iz 12 zemalja.
Zaboravljeni okeani
Ekološki pokreti smatraju da emisije ugljendioksida moraju da se smanje za 80 odsto ukoliko želimo da prosečni porast temperature na planeti ne pređe katastrofalnih dva odsto. To je dvostruko više nego što propisuje Pariski sporazum o klimi. Ekološki borci kažu da je ovaj sporazum - "zaboravio okeane".
Voda štiti od vrućina
"Znamo da planeta živi zahvaljujući okeanima. Uprkos tome, dopustili smo da se okeani razbole", rekao je tada generalni direktor kongresa Inger Andersen.
Pomenuta studija opisuje kako su nas okeani zaštitili od vrućina, ali i kakva je cena toga. "Zbog zagrevanja, od 1973. godine do danas, vode na Zemlji upile su 93 odsto dodatne toplote. Zbog toga je na kopnu manje toplo, ali je suštinski poremećen životni ritam u okeanima", objasnio je Dan Lafoli, jedan od glavnih autora studije.
Proučavajući život u morskim i okeanskim prostranstvima, od mikroba do kitova, ovi naučnici su utvrdili da su meduze, ptice i planktoni migrirali u pravcu polova i hladnijih predela. Te migracije su i do pet puta brže od svega što vidimo na tlu.
"Doveli smo do toga da se menjaju godišnja doba u okeanima", ocenio je Dan Lafoli.
Otrovna riba iz tropskih mora
Rast temperatura najverovatnije će smanjiti broj mužjaka kod kornjača jer toplota pogoduje rađanju ženki. Toplota će takođe podstaći širenje mikroba u vodama širom planete. Studija citirana u izveštaju Međunarodne unije za očuvanje prirode pokazuje direktnu vezu između zagrevanja planete i voda, ali i razornih oluja.
Lafoli tvrdi da je sa svojim kolegama došao do dokaza da zagrevanje okeana "izaziva povećavanje oboljenja kod biljaka i životinja". Patološki agensi, kao što je bakterija nosilac kolere ili širenje toksičnih algi mogu da izazovu neurološka oboljenja. Ljudi mogu da se otruju ako jedu ribu iz tropskih zona.
Otopljavanje okeana dovelo je do uništenja koralnih grebena rekordnom brzinom. Posledica toga je izumiranje riba koje su izgubile svoja prirodna staništa. Izveštaj kaže da će u jugoistočnoj Aziji ulov ribe biti smanjen za 10-30 odsto do 2050. godine u poređenju sa poslednjim decenijama prošlog veka.
"Moramo drastično da smanjimo emisiju gasova koji zagađuju atmosferu stvarajući efekat staklene bašte. Nema nikakve sumnje da su ljudi uzrok tome. Znamo šta nam je činiti", rekao je Karl Gustav Lundin, direktor programa za mora i polove u Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode.
Amerika je loš primer
Američki predsednik Donald Tramp nedavno je objavio da SAD izlaze iz Pariskog sporazuma o klimi, što je dovelo u pitanje njegovo sprovođenje. Trampova odluka ne čudi ako se zna da se ambicioznijem smanjenju emisija ugljendioksida suprotstavlja naročito krupna industrija koja je najveći izvor zagađenja. U Evropi su najveći emiteri Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija, a na svetskoj lestvici to su pre svega SAD, zatim Kina i Rusija.