Oziji na meti lažnih poreznika
Australijska poreska uprava ističe da se prevaranti posebno aktiviraju u ovo vreme, kada se predaju prijave. Takođe, da su do sada ove godine već uočili petostruko veći broj prevara nego ranije i da su žrtve nasamarene za stotine hiljada dolara.
Mark Čepmen, direktor firme "H&R Blok" koja se bavi poreskim komunikacijama, navodi da iz cele Australije primaju izveštaje od klijenata koje su prevaranti kontaktirali i od njih tražili bankovne račune kako bi im poslali navodni povraćaj novca plaćenog za porez ili od njih tražili da plate nepostojeći poreski dug.
Savet
Najbolji savet građanima jeste da nikada daju svoje lične podatke nepoznatom kontaktu, bez obzira na to da li je imejl ili telefon u pitanju.
- Umesto toga, telefonirajte ATO na broj 1800 008 540 i direktno ih upitajte jesu li pokušali da vas kontaktiraju - poručuje Čepmen.
- Oni su ustanovili sistem koji je prisilan, preteći i agresivan. Ljudi, inače, kada se nalaze pod pritiskom, ne razmišljaju logično i verovatnije je da će postupati onako kako inače ne bi.
Čepmen ističe da taktika ove godine uključuje snažan pritisak na žrtvu da odmah plati traženi novac.
- U stvarnom životu, poreznici vam nikada neće tražiti naplatu duga telefonom.
Predstavnica ATO kaže da se pojedini prevaranti iz inostranstva služe telefonskim pozivima putem interneta kako bi se u telefonu njihove žrtve pojavili pravi telefonski brojevi ATO, tražeći isplate odmah.
Neke od žrtava kontaktirane su više puta i od njih je traženo da u ratama isplaćuju lažne dugove. Između jula 2016. i februara ove godine, jedna žrtva uputila je prevarantima više od 900.000 dolara. Druga je u sličnoj prevari izgubila 100.000 dolara.
- Prevaranti su tako ubedljivi da, kada kontaktiramo žrtvu da joj kažemo da je na meti prevaranata, ona ne veruje da smo pravi poreznici - veli predstavnica ATO.
Specijalista za sajber bezbednost Dejvid Sajks iz firme Sofos kaže da je uočio znatno povećan broj telefonski prevara. Ali, raste takođe i količina imejl poruka sa sličnom namerom.
- Troškovi prevaranata su maltene nikakvi. Oni mogu da postave internet-server za oko 4.000 dolara i da on radi 24 sata, sedam dana nedeljno. Onda mogu da postave stotine takvih platformi - zbog toga je više od 70 odsto imejl poruka - prevara.
Računica je sledeća i - neverovatna. Da bi prevaranti imali profit, dovoljno je da im uspe jedan od 100.000 pokušaja. Istraživanja, međutim, pokazuju da su oni daleko uspešniji u Australiji, uspeva im svaki 5.000. pokušaj prevare.