Nedelja 16.07.2017.
23:23
A. Šišić - Vesti

Legende o vodi: Bunar želja

pixabay.com
Ljudi veruju u bajke, pa nije čudno što se u rimsku Fontanu di Trevi svakog dana baci oko 3.000 evra

Najpoznatija priča o moru govori o grčkom kralju Egeju. Egejsko more je, prema mitologiji, dobilo naziv po ovom vladaru koji je u njegovim dubinama dočekao svoj kraj. Veruje se da su proročice rekle da će Egejev sin biti njegova propast. Kralj se na to nije obazirao, ali je iz predostrožnosti poslao mladog Tezeja daleko od Atine i rekao mu da se vrati tek kada se ostvari kao junak.

Nojeva barka

Osim mitologije i religija veliča značaj vode. Stoga je Bog nakon što je spoznao sve zlo na svetu odlučio da očisti Zemlju velikim potopom. Ipak prema Bibliji, Tvorac je odlučio da pre nego što pusti gnev prirode uposli jednog ispravnog čoveka po imenu Noje da sagradi barku i u nju smesti svoju porodicu i životinje.

Dečak je stasao u ratnika koji je, po predanju, pobedio strašnog Minotaura, pola bika, pola čoveka, koji je jeo mlade Atinjane. Jednog dana kucnuo je čas da se Tezej vrati u prestonicu, ali je od silnog uzbuđenja zaboravio da promeni crna jedra u bela. Kralj je iščekivao povratak sina na kuli sa litice. Kada je video tamno platno, pomislio je da mu je naslednik mrtav, te se bacio u beskrajne morske dubine.

Reke su takođe obavijene velovima legendi. Njihov značaj na ovoj planeti je nemerljiv, ali je čovek mitovima objasnio njihovu ulogu i s one strane stvarnosti. Podzemni svet je u različitim civilizacijama nosio drugačija imena. Poznat je kao had (Grčka), naraka (Indija), uca puća (Inke). Jasna granica između sveta živih i mrtvih je oduvek postojala. Kroz pakao je teklo nekoliko reka koje su označavale granice: Aheront - voda bola, Kokit - reka jadikovanja, Leta - voda zaborava, Phlehethon - reka vatre i najpoznatija od svih Stika - vodena žila mržnje.

Grci su verovali da bi vrhovni bog Zevs za kaznu naterao bogove ukoliko ga izdaju da popiju svu vodu reke Stika. Oni bi nakon toga izgubili glas na devet godina. Jedan od najvećih junaka grčke mitologije Ahil se prvi put okupao u ovoj reci. Njega je majka potopila kao bebu u ovu vodu kako bi ga napravila besmrtnim, ali pošto ga je držala za petu, samo taj deo tela mu je bio slaba tačka.

Mitovi kažu da su preminuli na svom putu ka podzemlju morali da pređu reku Aheront. Na mračnim dokovima ih je čekao Haron koji je prevozio mrtve duše na drugu stranu. U brodić su mogli da se ukrcaju samo oni koji su sahranjeni sa novčićem kako bi mogli da plate vožnju. Stoga su ljudi pokojnicima stavljali novčiće na oba kapka ili pod jezik.

Da ljudi vole da veruju u magično, pokazuju činjenice da i danas u gradskim fontanama širom Evrope može da se nađe pravo malo bogatstvo. I stari i mladi su uvereni da će im se ostvariti želja ako na ova mesta bace "zlatnike". Ta tradicija je proistekla iz evropskog folklora i priče o bunaru želja.

Smatralo se da u ambisu pitke vode spavaju bogovi koje će darovi odobrovoljiti, pa uslišiti molbe ljudi. Rimska Fontana di Trevi je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija. Kovanice se u ovo remek-delo arhitekture bacaju desnom rukom preko levog ramena. Statistika pokazuje da se svakog dana baci oko 3.000 evra. Tokom prošle godine iz njenih dubina je izvučeno nešto više od milion evra. Stoga je ona stalno na meti lopova koji bi voleli da čarobni plen prigrabe za sebe.

Kobna pesma lepe Lorelaj

Osim popularnih priča o sirenama koje su glasom zavodile mornare i ubijale ih, postoji i predanje u Nemačkoj o Lorelaj, prelepoj vili koja je živela na vrhu visoke, istoimene stene na desnoj obali Rajne. Ona bi svojom pesmom omađijala moreplovce koji su plovili Rajnom. Omamljeni lepotom, umesto da upravljaju brodovima, gledali su gore ka njoj i tako ginuli.





 

2019 © - Vesti online