Policija kriva za paljenje ambasade SAD
- Reč je o dva krivična dela koja im se stavljaju na teret. Prvo je teško delo protiv opšte sigurnosti i krivično delo zloupotreba službenog položaja. Optužnica je trenutno u fazi preispitivanja, a Vanraspravno veće Višeg suda će odluku doneti tek posle izjašnjenja advokata. Ne postoji određeni zakonski rok, a sudije imaju mogućnost ili da potvrde optužnicu ili da je vrate na dopunu istrage - kaže Stanković.
Kako "Vesti" saznaju, optuženi su general Stevan Bjelić, tadašnji načelnik beogradske policije, general Mladen Kuribak, tadašnji načelnik Uprave policije, načelnik Operativnog štaba Slobodan Vukolić i oficiri iz Žandarmerije Bojan Marković i Zoran Rašković.
Optužnicom je bio obuhvaćen i nekadašnji komandant.
Žandarmerije Borivoje Tešić, ali je posle njegove smrti postupak obustavljen.
Božo Prelević, advokat generala Bjelića, nema dileme da je optužnica rezultat političkog pritiska stranih ambasada.
- I pored toga što se vodio postupak protiv huligana koji su zapalili američku ambasadu, od početka je zauzet stav da neko mora da odgovara i iz vrha policije i to je bila jasna poruka i Nemačke i SAD zbog štete koje su obe ambasade podnele. Međutim, jedino sporno u čitavoj priči jeste da li je policija zaista učinila sve da spreči nerede i da li je imala dovoljno kapaciteta da spreči napade na te, ali i druge ambasade po Beogradu. U spisima se nalaze stenogrami komunikacije između policije i Operativnog centra u kojem stoji naređenje: "Krenite", ali kako su mogli da ga izvrše kad je ispred njih 20.000 ljudi. Dakle, ključno je pitanje da li je policija mogla da odbrani ambasade SAD ili Nemačke. Jer, zaista ispred ambasade Nemačke nije bilo kordona, ali se taj kordon nalazio ispred ambasade Hrvatske koja je odmah pored - objašnjava Prelević.
On podseća i da je tog dana u Beogradu, slučajno ili ne, organizovano više velikih okupljanja.
Novi proces
U Višem sudu je u toku ponovljeno suđenje sedmorici optuženih za paljenje američke ambasade, nakon što je Apelacioni sud prošle godine ukinuo prvostepene presude kojima su svi bili osuđeni na uslovne kazne.
Prema optužnici, ova grupa se tereti da je nakon mitinga Kosovo je Srbija ispred Skupštine Srbije, oko 18.30 organizovano došla do američke ambasade i gađala je kamenicama, bakljama i drugim predmetima i tako izazvala požar u kojem je poginuo Novosađanin Zoran Vujović. Ambasada SAD u ovom postupku nije tražila odštetu, kao ni porodica Vujovića, koji je izgoreo u požaru u ambasadi.
Sem skupa, koji je organizovao Vojislav Koštunica, a kasnije se pokazalo da ne postoji zvaničan organizator, na Trgu Republike, pred Hramom Svetog Save je održan moleban, a istovremeno se igrao derbi između Zvezde i Partizana.
- Haos je počeo napadima na ambasadu Turske, ali svi zaboravljaju da je policija uspela da je odbrani. Zatim se nastavilo napadom na Televiziju B92 na sasvim drugom delu grada koju je policija takođe odbranila. Zatim je došlo do više čarki u širem centru, da bi se nastavili napadima na ambasade u Kneza Miloša: od hrvatske, preko nemačke, pa sve do američke. Više svedoka, policajaca, posvedočilo je da se masa ljudi u ovu ulicu slila odjednom i to sa više strana. Dakle, centralno pitanje je da li je policija bila u mogućnosti da se neredi spreče - naglašava Prelević.