Brak unapredio meteorologiju
Tomanija, kći bogatog beogradskog zanatlije, školovala se u Petrogradu, govorila nemački, ruski i francuski jezik. Uz sve to, i lepota joj je pomogla da na ruskom dvoru bude izabrana za dvorsku damu. Njen suprug je krajem 1886. izabran za profesora astronomije i meteorologije, koju je i Tomanija izučavala. Zahvaljujući supruzi, naslednici velikog imanja, sledeće godine osnovali su privremenu opservatoriju u jednoj zakupljenoj kući u beogradskom Malom Vračaru, koja je, skromno opremljena, počela da radi 1. jula 1887. godine.
Tomanija se izborila za plac
Za pravu opservatoriju Beogradska opština je Nedeljkovićima bila dodelila plac u blizini prve, privremene stanice. Međutim, to zemljište je koristila vojska, koja se protivila podizanju zgrade. Da bi rešio sukob, Nedeljković je slao dopise opštinama, bez zastoja radio na meteorološkim merenjima i pisao uputstva za njih kojima je utemeljen sistem osmatranja u Srbiji. Za to vreme, njegova supruga, koja je bila vešt pregovarač i rado viđana na dvoru, uspela je da dobije pravo na plac.
Prvi meteorološki osmatrači su bili Tomanija i Milan Nedeljković i njegova braća Miljan i Vasilije. Tako je, korak po korak, stasala meteorološka služba u Srbiji. Naredne godine Nedeljković je objavio delo "Meteorološka uputstva za srpske stacije" kojim je utemeljen sistem osmatranja vremena u Srbiji. Merenja u novoj zgradi koja je posle nekog vremena podignuta, počela su 1. maja 1891. godine. Nedeljkovići su se uselili u prizemlje Opservatorije, gde nisu plaćali zakupninu, ali nisu primali ni upravničku platu.