Za lakšu borbu sa nedaćama

Isto tako i hrabru Mihriju Murić (34) iz zabitog sela Stup kod Rožaja, koja je takođe sama, u planinskom bespuću na granici Srbije i Crne Gore, brine o teško bolesnom (šlogiranom) suprugu Abdulahu (86) i sinovima Ernesu (15) i Enesu (13).

Zajedno sa humanitarcem i našim saradnikom Hidom Muratovićem, Bajri smo uručili 180 evra koje joj je poslala Rafeta Hadžić iz Kasela u Nemačkoj i 100 švajcarskih franaka poklon Melihe Kikanović, poreklom iz Bosne, koja živi i radi u Cirihu.

Obe naše čitateljke poželele su hrabroj Bajri da izdrži i da istraje u borbi sa opakom bolešću svoje ćerke, ali i sa bolestima koje sve ozbiljnije ugrožavaju i njeno zdravlje.

Poreklom iz Sandžaka, donatorka Rafeta Hadžić i sama je svojevremeno imala tragediju u porodici, dugo se borila za spas teško povređenog sina Dženana, a u toj borbi velika podrška i pomoć bili su joj naši čitaoci.

Nažalost, Dženanu nije bilo spasa, njegova majka, kad god je u prilici, pomaže bolesnima i siromašnima u rodnom kraju.

- Pomažu nam dobri ljudi već godinama, kupuju nam ogrev, plaćaju kiriju i struju, nabavljaju hranu i lekove... Da nije Hida Muratovića, "Vesti" i dobrotvora iz cele Evrope, Amerike i Australije, ne znam kako bi izdržale u svoj ovoj muci i besparici. I ova donacija dobro nam je došla, jer upravo ovih dana, nakon što smo izmirile dugove za kiriju, vodu i struju, skupljamo novac za drva. Ogrev nam je uvek bio najveći problem, jer u kešu odjednom moramo da izdvojimo bar po 400 evra, što je za nas pravo bogatstvo. Ipak, na pragu smo da za ovu godinu rešimo ovaj problem - priča Bajra.

Naglašava da je mnogi dobri ljudi zovu i pitaju kako da joj pomognu.

- Hvala svima koji nam pomažu, jer iako nepokretna i stalno vezana za postelju, moja Ariijeta ima bolje uslove, mogu da je okupam u toploj vodi, nahranim kako treba i nabavim joj sve potrebne lekove. Mnogo bolje se oseća nego pre dve-tri godine kada smo se često i smrazavale bez ogreva i struje. Hvala svim našim dobrotvorima, šaljem im velike pozdrave i zahvalnost do neba. Neka ih Bog čuva i neka niko ne doživi moju sudbinu - poručuje sa suzama na licu Bajra koju je suprug ostavio čim je saznao da će roditi dete sa anomalijom, prošle su od tada 23 godine, nikada ga više nije videla, ni čula.

Da preuzme donaciju dobrotvorke K. S. iz Berlina, na granični prelaz Špiljani kod Tutina Mihrija Murić iz sela Stup, došla je pešice.

Seoskim prečicama prevalila je 15 kilometara, a za povratak kući trebalo joj bar tri-četiri sata hoda.

- Nije to ništa, ako po ceo dan mogu sekirom i motornom testerom da sečem i iz šume na leđima izvlačim drva, kako ne bi mogla doći po novac koji mi je poslala dobrotvorka iz Berlina. Za nas su to velike pare. Bar pet dana morala bih u šumi da radim za 100 evra i da Abdulaha kući ostavim samog. Bez obzira sad na to pozdravite dobrotvorku iz Berlina, zahvalite joj se u moje i Abdulahovo ime i poželite joj sve najbolje - poručila nam je Mihrija na rastanku.