Dijaspora od koristi i sebi i Srbiji

Gorana Gligorević

Forum bio i prilika za zajedničku fotografiju

U cilju što bolje pripreme projekta, u Torontu je održan forum u kome su u Njestin Harbour Castle
hotelu učestvovali Aleksandar Kemiveš, direktor u Privrednoj komori Srbije i savetnik predsednika Privredne komore, zatim Željka Topalović ispred UNDP, Marko Pavlović, konsultant za investicije u UNDP, i uspešni poslovni ljudi uglavnom mlađe generacije iz Toronta i okoline. Forum sličan ovom već je održan u Parizu, a planiraju se isti takvi i u Njujorku, Londonu i još nekim gradovima.

Aleksandar Kemiveš je objasnio da je cilj ovog susreta bio predstavljanje programa koji treba da uključe dijasporu u ono što se na poslovnom planu dešava u Srbiji.

- Dakle, cilj je da ih bolje informišemo o procesima koji su aktuelni, da ih povežemo sa Srbijom kada su u pitanju investicioni projekti i mogućnosti poslovanja i investiranja u našu zemlju. Želeli smo da čujemo šta su njihove potrebe, sugestije i razmišljanja i sve ono što oni vide kao prednosti i prepreke kad je poslovanje u Srbiji u pitanju. Naravno, najviše želimo da se fokusiramo na prednosti, a s druge strane treba da vidimo kako ono što oni vide kao prepreke možemo da rešimo i unapredimo. Stalo nam je da mladi biznismeni dobiju pažnju koju zaslužuju, a koju treba da imaju što zbog uspeha koji su postigli, što zbog toga što je došao pravi trenutak da oni budu od koristi i sebi i Srbiji: najviše u transferu znanja i iskustva koje su stekli u Kanadi, mada je bitan i potencijal koji ulažu, direktno kroz svoje vlastite kompanije ili da pomognu da se investicione banke ili matične kompanije u kojima obavljaju rukovodeće funkcije fokusiraju na mogućnosti koje ima Srbija - kazao nam je Kemiveš.

Gorana Gligorević

Sastanak privrednika iz Srbije sa srpskim biznismenima iz dijaspore

Faktor poverenja

Jedan od mladih biznismena koji je uzeo učešće u ovom forumu bio je i Milan Baić, osnivač i direktor više firmi i projekata iz oblasti digitalne tehnologije i dizajna.

On je bio vrlo sumnjičav po pitanju mogućnosti i potrebe ulaganja u Srbiju.

- Prvo, za mene postoji faktor poverenja, kome i kako da verujem u Srbiji u situaciji, i ekonomskoj i političkoj, u kojoj se trenutno nalazi. Drugo, koji je to operativni model po kome bi se ulagalo i radilo i, treće, ko i kako garantuje za te investicije - rekao je Baić.

Aleksandar Kemiveš je naglasio da je Srbija jedna od najinteresantnijih investicionih destinacija kada se govori o jugoistočnoj Evropi i "najveće svetske kompanije se svakodnevno interesuju da ulažu u Srbiji, ili su to već učinile".

- Poslovni ambijent je umnogome unapređen i Srbija iz godine u godinu beleži pozitivne ocene iz svetskih kreditnih rejting agencija. Napredujemo i na listi Svetske banke i unapređujemo sve što je potrebno da budemo jedna od boljih investicionih destinacija - rekao je Kemiveš.

Prema njegovim rečima, Srbija ima ogroman potencijal kada su u pitanju sporazumi o slobodnoj trgovini koji omogućavaju zemlji koja ima samo sedam miliona stanovnika da plasira proizvode na teritorijama i državama sa više od 1,3 milijarde potrošača.

Srbija ima i veliki potencijal kada je u pitanju kvalifikovana radna snaga, tvrdi Kemiveš.

- Naši radnici vladaju stranim jezicima, profesionalni su i marljivi i to nije samo naša, već i ocena velikih kompanija koje već posluju u Srbiji - naglasio je direktor u Privrednoj komori Srbije.

On je takođe istakao da je najveća prepreka za ulaganje u Srbiju nedostatak informacija o tome koji su to potencijali i šta je sve potrebno da bi se sprovela investicija u Srbiji.

- To, zapravo, raduje jer ne postoje neke konkretne prepreke koje bi mogle da utiču na odluku o ulaganjima, odnosno ove uočene teškoće su nešto što je rešivo i na čemu ćemo da poradimo - kazao je Kemiveš.

Izvoz mozgova

Zanimljiva je bila i diskusija sa Nebojšom Vojnovićem, partnerom u poznatoj svetskoj kompaniji Ernst&Jang, inače inženjerom elektrotehnike poreklom iz Beograda, koji ima veliko iskustvo kao programer i u menadžmentu, a imao je i svoju startap kompaniju.

Pošto Ernst&Jang već ima svoju ispostavu u Srbiji, njegov fokus je bio na tome da se informiše da kroz kompaniju u kojoj radi, ili privatno, podrži inicijativu UNDP i PKS koja mu se učinila zanimljiva i vredna.

- Uvek sam bio zainteresovan za inovativne tehnologije. Ono što je trenutno veliki problem na zapadu je kvalitet tehničkih proizvoda koji su tokom dugog vremenskog perioda bili, da tako kažem, "autsorsovani". Kompanije trenutno gledaju da redefinišu svoj model na koji način ubuduće da razvijaju tehnologiju. U isto vreme postoji čitav splet novih tehnologija koje dolaze i svi su svesni da će one promeniti način na koji ćemo živeti za 10 ili 20 godina. Međutim, nema dovoljno stručnjaka i profila koji imaju prava tehnička iskustva i znanja kojim bi mogli da podrže te transformacije. Trenutno, Rusija, Belorusija i druge istočnoevropske zemalje nude solidno treniranu radnu snagu zahvaljujući njihovim sistemima obrazovanja. Te zemlje su postale vrlo konkurentne na tržištu nudeći mogućnosti da se tehnička podrška prebaci na njihovu teritoriju. Po meni, Srbija zaostaje na tom polju. Ovde smo razgovarali da i mi ovde, a i institucije i stručni ljudi u Srbiji, podrže rađanje startapa koji su fokusirani na izvoz naše pameti. Ovde treba praviti razliku između odliva mozgova za stalno i usavršavanja znanja i sticanja novog iskustva van svoje zemlje. Evo o čemu je reč. Ako mi dozvolimo i omogućimo mladim ljudima iz Srbije da dođu ovde da rade i da za neko vreme sakupe neko tehničko znanje i onda se vrate u Srbiju, to je izvoz, a ne odliv mozgova . Neće svi hteti da ostanu ovde, ja sam siguran, jer koliko vidim i koliko razgovaram s mladim ljudima u Srbiji, oni žele da ostanu u svojoj domovini, ali isto tako žele da žive bolje živote. Ima ih i koji se odavde vraćaju u Srbiju i nije nemoguće, niti neprirodno, pomisliti da bi se i moja deca jednog dana mogla vratiti u Srbiju da tamo žive i rade. Imaju određene veze, vole određene ljude i ne postoje razlog zašto ne bi živeli u Srbiji. Da li će oni tamo živeti celog života, to ja ne znam, to niko ne može da zna, vremena su takva da su ljudi mnogo pokretniji nego pre. Sele, se, menjaju države, pa i kontinente i to je sasvim normalno - rekao je Vojnović za "Vesti".

Veće mogućnosti

Ilustrativan je primer Lazara Jovanovića, doktoranta torontskog univerziteta. Doktorske studije radi iz biomedicinskog inženjerstva, odnosno rehabilitacionog inženjerstva.

U Beogradu je završio Elektrotehnički fakultet i ne planira da se vrati u Srbiji kad završi doktorat. Na pitanje zašto je tako odlučio, odgovara da su u Srbiji za njegovu specijalnost ograničena radna mesta.

- Mnogo su veće mogućnosti u Kanadi i Americi za moju vrstu posla. To je faktor koji je prevladao - kazao je Lazar za "Vesti".

Učesnici foruma Vid Stambolović i Predrag Ivanović, obojica uspešni u oblasti trgovine komercijalnim nekretninama, glavnu glavnu prednost ovakvih susreta videli su u upoznavanju novih ljudi i stvaranju mreže poznanstava.

Oni smatraju da mogu da pomognu savetima, a ukoliko se inicijativa dovoljno razradi, krene u bolje definisanom pravcu i pretvori se u pravu akciju.

Biljana Petković i Dražo Krajišnik, volonteri i pomagači u pripremanju foruma, svojim angažovanjem su dokazali da ima interesa za ovakve inicijative.

Oboje mladi i uspešni, Biljana radi u federalnoj vladi u Otavi u, a Dražo u povincijskoj, dali su svoje sugestije šta i kako bi moglo da se uradi.