Zašto lepoti prija masno, a štete džogiranje i voće

Nutricionisti savetuju da je iz ishrane potrebno izbaciti ugljene hidrate, budući da su upravo oni u najvećoj meri zaslužni za gojenje.

Takozvana "Keto dijeta" se zasniva na konzumiranju proteina i masnoća i izbacivanju ugljenih hidrata iz ishrane (brašno, peciva, testenina, slatkiši...). Jelovnik se zasniva na mesu (svim vrstama mesa, s tim da se ne preporučuje konzumiranje mesnih prerađevina poput kobasica, viršli i sličnog), ribi, jajima, masnim sirevima, a jede se i zeleno povrće.

Jede se dosta masnoća: puter, kokosovo ulje i maslinovo ulje. Iz ishrane se takođe izbacuje skrobasto povrće poput krompira, voće koje je puno šećera i ugljenih hidrata, i jede se zeleno lisnato povrće.

U mršavljenju veliku ulogu igra hormon insulin. Kad osoba jede ugljene hidrate, oni se razbijaju u glukozu u krvi. Gušterača počinje da luči insulin kako bi glukozu "pokupila" iz krvi u ćelije, tako da se može koristiti kao energija. Međutim, insulin uzrokuje da se kalorije talože kao telesna masnoća, čime se onemogućava korišćenje sopstvenih telesnih masnoća kao goriva.

Nutricionisti tvrde da tek kad izbacimo ugljene hidrate iz naše ishrane i kao gorivo koristimo masnoće, možemo početi da mršavimo.

Konzumiranje manje od 50 grama ugljenih hidrata dnevno vas dovodi u stanje ketoze, prirodnog stanja organizma u kojem telo kao gorivo troši masnoću. Cilj ketogene dijete je, između ostalog i da smanji želju za slatkim, vremenom smanji napade gladi, dok vam energiju daje povećan unos masnoća.

Ono što je važno naglasiti jeste da prilikom sprovođenja ketogene dijete, ukoliko želite da smršate, mora doći do kalorijskog deficita kako bi kazaljka na vagi išla nadole. Sama ketoza, ukoliko unosite previše kalorija, neće dovesti do mršavljenja.

Kada je reč o vežbanju, sledbenici ketogene dijete veruju kako su u procesu mršavljenja od kardio-vežbi mnogo važnije vežbe s tegovima i rad u teretani i da tegovi nisu nešto čega bi žene trebalo da se boje.