Kako i gde ulagati u otadžbinu, a da vam se isplati

Još od momenta kada se Srbija preorjentisala na otvorenu, tržišnu privredu, vlasti u Beogradu imaju problem kako da motivišu dijasporu da ulaže u maticu. Istovremeno, u rasejanju ne skrivaju podozrenje prema poslovnom ambijentu u otadžbini, ne želeći da rizikuju gubitak, teškom mukom, stečenog kapitala.

Imajući ovu problematiku u vidu, studija kroz devet poglavlja govori o mogućnostima saradnje sa srpskom akademskom i poslovnom dijasporom, kroz uporednu analizu pozitivnih primera iz sveta i uspešnih priča povratnika.

Ambasadorka Ljiljana Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije najavila je da će 8. jula u Torontu biti prvo pilot okupljanje sa srpskom dijasporom na ovu temu.

Glavni autor studije, Marko Pavlović, ističe da dijaspora može da dođe kao ulagač, ali i kao neko ko pomaže stranom investitoru da ulaže u Srbiju.

Ovaj konsultant u UNDP (razvojni program UN) smatra da se nerazvijeni regioni mogu razvijati samo uz investicije dijaspore, jer stranac nije zainteresovan za ulaganje u devastirana područja, i zato je investitor iz rasejanja važan za regionalno uravnotežni razvoj zemlje, tim pre što većina iseljnika potiče iz takvih krajeva.

Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za dijasporu Privredne komore Srbije, posebno je istakao veliki potencijal iseljenika u brendiranju srpskih proizvoda u inostranstvu, kao i nužnost da se deo novca od doznaka, koje sada odlaze na svakodnevne životne potrebe rodbine u matici, preorjentiše u investiranje i razvoj.

Na skupu je predstavljen i pilot projekat za slanje doznaka u Srbiju, preko tzv. blockchain platforme, kao jeftiniji i najbezbedniji način transfera novca.