Tajna istorija kultne knjige: "Šta ako je, nakon svega, to loš roman?"
Sumnja u sebe, aritmija...
Jedan od urednika Sudamerikana Presa, u potrazi za novim talentima u to antologijski potentno doba latinoameričke literature, nazvao je tako i Markesa. Novinar i pisac koga će svet uskoro intimistički znati i pod nadimkom Gabo, entuzijastično mu je tada ispričao da radi na "dugom i kompleksnom" romanu, u koji je utkao neke od svojih ponajboljih iluzija.
Nije prošlo dugo od tog razgovora, a autora je počela da grize teskoba. Sumnjao je da to što piše ima vrednost; malodušan, bliskom prijatelju poverava da je "jako uplašen". Toliko se bojao da je, moguće preplavljen brigama oko romana, imao problema sa aritmijom, pa se, pokazalo se pogrešnim, bojao da ima ozbiljnijih smetnji sa srcem.
"Sto godina samoće" napisao je za nešto više od godinu dana, ali ta priča o Hozeu Arkadiju Buendiji, Ursuli Iguaran, njihovim potomcima i ostalim namernicima u Makondu u njemu je čučala i tiho dozrevala godinama. Garsija Markes je taj roman pisao, kasnije je često spominjao - opsesivno.
Popušio 30.000 cigareta dok je pisao knjigu
Dok je on bio izgubljen u Makondu, supruga Mercedes starala se o porodici, često odnoseći u zalagaonicu neki predmet iz kuće, ne bi li platila račune. Na kraju su ostali bez nakita, telefona, radija, frižidera, opisuje Džerald Martin u poznatoj biografiji koju je napisao o Markesu.
Pišući o Buendijama, Markes je popušio 30.000 cigareta i založio 10.000 dolara. Iscrpljena, Mercedes ga je, kad su konačno poslali poštu za Argentinu, upitala: "I, šta ako je, nakon svega, to loš roman?"
Odmah po objavljivanju "Sto godina samoće" doživljava veliki uspeh na španskom govornom području, odjeknuo je onako kako ni izdavač ni autor nisu očekivali. Objavljen na 44 jezika, do danas je to, izuzev "Don Kihota", najprevođeniji naslov napisan na španskom. Prodat je u više od 40 miliona primeraka, imao je veliki uticaj na literaturu slede tri decenije.
Kritičari tvrde da je "Sto godina samoće", više nego ijedan drugi naslov od Drugog svetskog rata naovamo, inspirisao autore širom sveta. Iako su mnogi bili zainteresovani, nikad nije napravljena filmska adaptacija romana. Od producenata i reditelja ponekad su tražene astronomske sume za prava, ili bi sam Markes, ustvari ne želeći film, postavljao maksimalno ograničavajuće uslove.