Tomovićima uvek u pravo vreme

Ovog puta nije bilo tako, jer je druga dobra duša mislila na njega, tačnije dobrotvorka B. G. iz Adelejda koja mu je nedavno poslala dar od 200 dolara. Tako smo nekoliko dana pred Vidovdan pozvali Vukomira da ga još jednom obradujemo i dogovorimo uručenje donacije.

- Mnogi ljudi su nas uglavnom zaboravili, samo Rajka nije, jer nam nekoliko puta godišnje, mahom za značajnije pravoslavne praznike, ova žena velikog srca pošalje donacije koje nam uvek stignu u pravom trenutku. Obično kada u kući više nemamo ni dinara. Ipak, očito je da sam pogrešio misleći da su nas svi zaboravili - priča Vukomir sa suzama na licu i dodaje:

- Baš ovih dana, ne znajući da će nam ta dobra žena iz Adelejda, poslati pomoć, "mozgali" smo od koga da pozajmimo novac kako bi platili struju i nabavili najneophodnije namirnice. Sada ćemo, zahvaljujući to divnoj ženi iz Australije, biti mirni mesec-dva. Osim skromne socijale, koju uglavnom potrošimo na lekove, drugih prihoda nemamo. Pozdravite je mnogo i prenesite joj našu veliku zahvalnost. Želimo joj dobro zdravlje, da je sreća prati i Bog čuva.

Ovaj mučenik sa Rogozne, koji se dve i po decenije pre nego što su mu čitaoci "Vesti" pomogli da u Novom Pazaru sagradi kuću, teško patio noseći često na leđima, po kiši, blatu, snegu i mrazu, svoje bolesne sinove od zabitog Pasije Potoka na Rogozni do lekara u 25 kilometara udaljenom Novom Pazaru.

- Kako vreme prolazi sve je teže i meni i sinovima. Već sam u godinama i ozbiljno sam oboleo, a Predrag i Ivan su sve nervozniji. Dok je bila živa supruga Zorka bar sam na dan-dva mogao da se odvojim od kuće i na planini pripremim drva za zimu ili zaradim neki dinar za hleb, sada, ako nisu na terapijama u Specijalnoj bolnici. Novopazarska banja, ni trenutka ne smem da ih ostavim same - jada se Vukomir i ističe da bez pomoći dobrih ljudi on i njegovi sinovi ne bi mogli da prežive.