Ponedeljak 03.07.2017.
08:10
J. L. Petković - Vesti

Fenomen jačanja desnice u Evropi (1): Bekstvo iz jarma kapitala

Reuters
Upozorenje moćnicima: Protesti u Hamburgu uoči samita Grupe 20 

Promeni svesti glasača svakako je doprinela ogromna migrantska kriza, čije posledice će, kako procenjuju analitičari, evropske zemlje tek osetiti. Biračima je očigledno jasno i da se u briselskoj kolevci rađaju nove elite, toliko neosetljive za potrebe običnih smrtnika, da se duboko umreženi sistem u kojem opstaju podrugljivo naziva - neofeudalizam.

Samo tim spletom okolnosti moguće je objasniti da građani Holandije sve veću podršku daju Gertu Vildersu, lideru holandske Partije za slobodu (PVV), optuživanom za vređanja religijskih i etničkih zajednica, iniciranje mržnje i diskriminacije, koji Kuran poredi sa Hitlerovim "Majn kampfom" i otvoreno izražava negativne stavove prema migrantima i islamu. Izbore održane 15. marta nije dobio, ali je četiri godine zaredom u svojoj zemlji izabran za političara godine (2010, 2013, 2015. i 2016), a prethodno osvojivši nagradu "Orijana Falači" za slobodu govora 2009.
Dramatična promena ideologije, standarda života i potreba građana, skoro je izbrisala podelu na levičare i desničare.

Austrija na testu

Retorika koja zagovara veća prava običnih građana u Austriji ima sve veći broj pristalica. Zapravo, ako se pažljivije pogledaju rezultati poslednjih izbora u toj zemlji iz 2013. godine, FPO je osvojio 22,4 odsto glasova, a Savez za budućnost Austrije (AZBA), koju predvodi Jerg Hajder, bivši predsednik FPO 3,7 procenata glasova. Zajedno, više nego prvoplasirana Socijaldemokratska partija Austrije (SPO).
Problemi koji su stisnuli članice EU doveli su do toga da bi se ispod uglađene bečlijske površine lako mogla naslutiti podrška desničarima, narasla na blizu 50 odsto. A da li su ove prognoze tačne i hoće li Austrija prva pasti na testu EU, znaće se na izborima koji se u toj državi održavaju 15. oktobra.

Argumentujući stavove protiv migranata, liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen, u pokušaju da postane predsednica zemlje u kojoj je u 18. veku i nastala prva podela na levo i desno, uporno je upotrebljavala levičarski argument: prava žena! Ipak, bez obzira na poraz i činjenice da Francuzi nisu izdali jedan od osnovnih principa Republike, desnica je u toj državi ostvarila nezabeležen uspon od 1930. godine. Tek najavljene reforme koje bi mogle da smanje socijalna davanja, prognozira se, mogle bi da dovedu do jačanja stranaka koje sebe nazivaju "antisistemskim", odnosno do ubedljive pobede Le Penove za pet godina.

Dodatno, primeri Bregzita, odnosno većinske odluke građana Velike Britanije da okrenu leđa Briselu, izbor američkog predsednika Donalda Trampa, pa čak i uspeh "instant političara" francuskog predsednika Emanuela Makrona, ukazuju da se u svetu evropske politike nameće novo razgraničenje na konzervativce i progresivce. A u ekskluzivnom istraživanju, "Vesti" ispituju čiji će stavovi dugoročno pretegnuti.

Džordž Fridman, američki geopolitički ekspert i osnivač konsultantske kompanije Stratfor, ocenjuje da se u Evropi dešava sukob između tehnokratije koja je profitirala u posthladnoratovskom periodu i klase čiji je standard u opadanju. Podela je opasna, jaz među njima nepremostiv, elita misli da je veoma kompetentna, a masa da su oni idioti, smatra Fridman.

Gert Vilders, član parlamenta Holandije i lider holandske Partije za slobodu veruje da glasače privlači njegovo zalaganje za odbranu nacionalnog identiteta i suvereniteta holandskog naroda, jer "globalisti žele da ga iskorene".

- Za budućnost želimo da postignemo da ljudi i narodi ponovo budu u centru, a ne profit velike industrije i neoliberalizma - povlači levičarske argumente, u razgovoru za "Vesti", Hajnc Kristijan Štrahe, predsednik desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO).

Sutra - Fenomen jačanja desnice u Evropi (2): Tehnokrate kao terminatori
 

2024 © - Vesti online