Ana Brnabić: Zajedno sa Rusijom možemo da pravimo čuda
Izvdojili smo nekoliko pitanja na koje je premijerka za "Sputnjik"odgovorila.
Nisam ni "proruski", ni "proamerički" čovek
Zanimljiv je taj utisak da u tim situacijama kao da niste u državi, nego u nekoj kompaniji. Možda je poređenje malo nategnuto, ali ako je Srbija ta kompanija, postavlja se pitanje ko je "gazda". Bilo je komentara da ste Vi u internacionalnim odnosima "američki čovek". Da li ste Vi "američki čovek“?
- Mislim da je to fama koja prati bilo koga ko uđe u javni svet, a posebno u svet politike, da li je proruski ili proamerički čovek. Nisam još čula da je neko pro-EU. (smeh) To su dva ekstrema.
Nisam ni proruski, ni proamerički čovek. Ja sam premijer Republike Srbije i potpuno sam posvećena samo i isključivo boljitku Srbije i svih njenih građana. U tom smislu poštujem i jednu i drugu stranu. Takođe poštujem EU kao strateškog partnera. Mi imamo puno prijatelja i na tome sam zahvalna predsedniku Republike, koji je kao predsednik Vlade, otvorio i neka druga poglavlja u našim diplomatskim odnosima, pre svega nova prijateljstva sa Kinom, odakle imamo sve više investitora, kao za otvaranje razgovora i saradnje sa Indijom, za potpuno prijateljske odnose, čak i na ličnom planu, sa Ujedinjenim arapskim emiratima. Ali ja sam osoba koja je izabrana da radi za Srbiju. Za sebe mislim da sam ozbiljan patriota, zbog čega sam se pre 15 godina i vratila u zemlju. Dok sam živela i studirala u inostranstvu, sa istim žarom kao i dok sam živela u Srbiji, ustajala sam ujutru otvarala veb sajtove šta ima novo u Srbiji i nervirala se istim intenzitetom. Onda sam pomislila da to nema smisla, da je bolje da se vratim u svoju zemlju i pomognem joj; da uradim šta god treba iz bilo koje uloge. U privredi, civilnom društvu, a nadala sam se u nekom trenutku i u Vladi, jer je to najdirektniji način da pomognete svojoj zemlji.
Tako da mi je sada pružena prilika, veća nego ikada ranije i daću sve od sebe. To je ono što sam rekla i juče. Moja poruka građanima Srbije bila je da ću svaki dan dati sve od sebe da uradim što bolje za Srbiju i sve njene građane.
Hoće li Srbija biti otvorena za ruske kompanije u većoj meri u periodu koji je pred nama?
- Da, potpuno sam ubeđena da možemo da sa Rusijom radimo puno. Nadam se, najviše u sferi tehnologije, digitalizacije i inovacija, ali i svega ostalog. Otvoreni smo, Srbiji su potrebne investicije. Srpski narod ima tradicionalno prijateljstvo sa ruskim narodom i kao predsednik Vlade nameravam da tome ukažem izuzetno poštovanje i da ja, koja dolazim iz sektora koji je, pre svega bio usmeren na SAD, naučim mnogo više o ruskim investicijama, o potencijalima za dalju saradnju i da proširim i svoje sopstvene vidike.
U ekspozeu ste govorili o modernizaciji poljoprivrede, o novim tehnologijama. Jedna od tema je i veliko rusko tržište, i naša ponuda njima da se poveća obim proizvodnje… Hoće li se to konačno rešiti?
- To je dobro pitanje, zato što ste me naveli da još malo pojasnim ceo koncept digitalizacije. Nekako mi se i dalje čini da kada ja kažem digitalizacija svi misle na "aj-ti“. To u stvari nema puno veze sa „aj-tijem“ kao sektorom, to ima veze sa primenom "aj-tija“ i tehnologije u svim ostalim sektorima, poljoprivredi, rudarstvu, energetici, medicini, građevini… Ja pričam o digitalizaciji kao o jednom talasu koji će svakako preplaviti celu našu ekonomiju. Pričala sam o suštinskoj promeni ekonomije, da bi mi i naše firme postale globalno konkurentne. U tom smislu u poljoprivredi možda imamo i jedan od najvećih potencijala, mi imamo institut „Biosens“ koji je osvojio prvu nagradu u evropskim fondovima „Horajzon tventi-tventi“, potpisan je juče ugovor o izgradnji zgrade „Biosens“ instituta. To je najmodernija, najnaprednija primena digitalizacije i informacionih tehnologija u poljoprivredi. Mi sada kao Vlada gledamo da sa Evropskom komisijom potpišemo ugovor o korišćenju podataka sa satelita koji bi onda institutu "Bio Sens“ u stvari davali uvid u sve ono što je nama potrebno da bolje planiramo poljoprivredu i da iskoristimo maksimalno naše resurse. Iz svega toga ćemo mi imati mnogo pametniju poljoprivredu, poljoprivredu koja je mnogo produktivnija. Radujem se tome, da učimo od Rusije, ali i da ih pozovemo da vide i šta radi institut „Bio Sens“ i da vidimo kako zajedno možemo od toga da napravimo pravo čudo. Pričala sam sa ministrom poljoprivrede Nedimovićem, to nije 21. vek, to je 22. vek u poljoprivredi. A biće ovde, u Srbiji, u Novom Sadu. Jedva čekam da počnemo rad na toj zgradi. Radovi bi trebalo da budu završeni u roku od godinu dana, što je relativno brzo. Radujem se da već negde od početka 2019. godine mi svi krenemo u ozbiljnu primenu tih tehnologija.
Uskoro rešenje za Srpsko-ruski centar
U kom trenutku će na tu listu odluka koja se donese doći Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, da li imate neki plan za njega?
- On jeste na listi prioriteta, o njemu je čak i prvi potpredsednik Vlade pričao neposredno pre izbora nove Vlade. To pitanje je, čini mi se, previše politizovano i trebalo bi ga skloniti iz te sfere politizacije i pragmatično o njemu razmišljati i konačno naći rešenje za taj status. Mi ćemo na tome raditi i mislim da ćemo uskoro uspeti da nađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve. Ja ne vidim naročiti problem u tome. Nama je taj centar značajan i svi naši partneri treba da razumeju da je nama taj centar značajan i da je on pre svega humanitarni.
Da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji dok ste Vi premijer?
- Jasno sam rekla da će ovo biti Vlada kontinuiteta pa i u tome i nećemo uvoditi sankcije Rusiji. Gledaćemo da vodimo balansiranu spoljnu politiku, EU je bila i ostaje naš strateški prioritet zbog nas samih. Mi treba da se menjamo u skladu sa evropskim vrednostima, da učimo od EU o finansijskoj, fiskalnoj, radnoj disciplini i etici, jer je to važno za sve građane Srbije. U ovom trenutku sankcije Rusiji nisu u najboljem interesu Srbije.