Andrićev most do večnosti
Najpre su intonirane himne Srbije i Republike Srpske. Prisutnima se obratio Dane Malešević, ministar prosvete u Vladi RS, a načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević ponosno je istakao da je Višegrad "večeras prestonica kulture koja okuplja umne i dobronamerne ljude".
Ministar Malešević rekao je da mu je zadovoljstvo što prisustvuje svečanom otvaranju manifestacije koja već 40 godina neguje sećanje na bogato stvaralaštvo nobelovca.
On je istakao da je Andrić u nasleđe ostavio nemerljivo kulturno bogatstvo, što obavezuje da se od zaborava čuvaju ta neprocenjiva dela i da usmeravaju mlade generacije da čitaju Andrića kako bi stasali u poklonike istinskih kulturnih vrednosti.
Aplauz za ruske pesme
U drugom delu programa, Andrićeve zapise iz "Znakova pored puta" govorio je glumac Nebojša Dugalić, a nastupio je i hor Srbadija iz Bijeljine. Publika u Andrićgradu naročito toplo pozdravila je izvođenje ruskih kompozicija.
Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević ponosno je istakao da je Višegrad "večeras prestonica kulture koja okuplja umne i dobronamerne ljude".
- U duhu istočnjačke poslovice da je čovek dužan svom zavičaju, Andrić je svom zavičaju posvetio značajan deo svog književnog opusa. Dolazeći, ne tako često, pronalazio je vremena da oživi slike iz detinjstva i da prošeta ćuprijom, da vidi odsjaj sunca na Drini, da obiđe školu, sokake i avlije i da se sastane sa nekadašnjim drugovima - rekao je Đurević.
Višegradsku stazu besedom je otvorio Dušan Kovačević, ističući da "ovim skromnim obraćanjem upućuje zahvalnost velikom piscu i dobrom čoveku koji je svojim sveukupnim delom i posebno jednim romanom upoznao ceo svet sa ovom plahovitom rekom".
- I Drina bi ostala zauvek tu gde je od pamtiveka, pominjala bi se među ljudima i narodima sa leve i desne obale kao kriva da bi tek ovde kod Višegrada bila primećena po starom kamenom mostu. To bi bilo tako da je veliki pisac nije imenovao za jedan od najpoznatijih neživih junaka, likova svoje knjige koja u naslovu most naziva ćuprijom, kamenim lukom kao čovekom koji je svojim telom premostio reku pa preko njegovih pleća prelaze narodi, vojske i vekovi - rekao je Kovačević.
O književnom liku Andrića govorio je i Emir Kusturica.
- Ako već treba da govorim o Ivi Andriću, počeću od kraja. Andrić je napisao testament u kome je zahtevao da bude sahranjen pored žene sa kojom je živeo, a završio je u zagrljaju Rodoljuba Čolakovića. Zbog toga je za života govorio da na Balkanu postoji zakon da se mrtvom vuku u zube gleda. A do tog kraja dok se dođe postoji opasnost kroz koju je i Višegradska staza prolazila i mislim da je ovo pravi trenutak da se objedini ono što naš narod zna o muzici, o literaturi, o svim vidovima umetnosti - rekao je Kusturica.
Pohvala Kusturici
- Usudiću se da danas, na ovom mestu, dopišem nekoliko rečenica posvećenih ovom skupu i proslavi na mestu koje niko živ nije mogao ni da zamisli pre dvadesetak godina. Reč je o Andrićgradu, živom spomeniku, podignutom u znak zahvalnosti, voljom, inatom i radom, rukom zadužbinara, profesora Emira Kusturice, čoveka starog nekoliko stotina godina, koji se u različitim vekovima pojavljuje u raznoraznim mitovima. Danas je to čovek poznat kao jedan od najznačajnijih filmskih režisera, sa darovima za glumu, muziku i literaturu, i sa, kad pogledamo ovo prelepo čudo, darom za arhitekturu - rekao je Dušan Kovačević.
Poslednja želja mu nije ispunjena
- Od Matije sam saznao da je Andrić sahranjen tamo gde nije hteo. Država Srbija nije ga se odricala, ali se vrlo često distancirala od Andrića, posebno posle Titove smrti, gde se pokazivalo da je Andrić, kako se to danas kaže, bio kontroverzni lik. Dakle bio je neko ko je u politici delovao kako nije odgovaralo Titu, ali je ipak na kraju bio kako valja. U trenutku kad je trebalo da počine i da se upokoji on je ostao tamo gde nije želeo - rekao je Kusturica.
On je dodao da "u takvoj situaciji gde postoji jedan grad gde je on kod svoje tetke proveo svoj školski vek i gde je kroz taj prozor stvorena najveća slika sveta, a zato imam i potvrdu jednog nemačkog pisca koji mi je na jednu staru temu - da li je Andrić veći od Getea, rekao - "možda nije od Getea, ali od Tomasa Mana sigurno jeste".
- Da li je bilo dovoljno da se ne usliši poslednja želja jednom takvom autoru pa da se posle toga, što reče Duško, iz inata skoncentriše energija i kao dar od Boga se vrati na ono mesto gde je on gledao na most i da se tu napravi grad koji je posvećen njemu uz jednu malu turbulenciju koja se razvijala neko vreme i kojoj je danas, čini mi se, došao kraj - Andrićgrad je prišao Višegradu, a Višegrad je prišao Andrićgradu i to je sad jedna celina i to će Višegradska staza da potvrdi - zaključio je Kusturica.