Lažima se krije rasizam
Strah građana Srbije, međutim, od migranata je stvaran, bar u jednom delu stanovništva, pogotovo što iako ne napadaju stanovništvo, dese se pojedinačni slučajevi da se bave krađama i lopovlukom, što građane uznemirava.
Na Fejsbuk stranici "Kikinda protiv migranata" objavljena je informacija da je jedan migrant na Gradskom trgu pokušao da otme dete staro dve i po godine, ali da je brzom reakcijom prolaznika sprečeno najgore. Ova informacija pokazala se kao neistinita. Kako kaže izvor "Vesti" iz kikindske policije, ceo događaj je naduvan van svake mere.
Inače, oko 300 migranata je smešteno u Prihvatnom centru nedaleko od Kikinde i oni ne žele da ostanu u Srbiji, već žele da se dokopaju zemalja Zapadne Evrope.
- Deca su se igrala i došla do grupe migranata. Jedan od njih je pomazio jedno od dece po glavi i to je video neko od građana i od toga su napravili otmicu. Sve smo ispitali i ni o kakvoj otmici nije bilo reči - dodaje izvor "Vesti".
Kineska histerija
Ovo nije prvi put da se u Srbiji pojavi masovna histerija vezana za strance. I pre desetak godina slična situacija je bila vezana za Kineze, koji su došli u Srbiju i masovno otvarali radnje.
Pojavila se informacija kako oni mlade, lepe Srpkinje koje dođu u njihove radnje otimaju i prodaju u belo roblje. Međutim, ispostavilo se da je ova priča potpuno izmišljena.
Vest se proširila posle izgradnje novog Merkatora na beogradskom Novom Beogradu, kada je jedan besan vlasnik radnje poslao mejl na više adresa sa pričom kako Kinezi u tom tržnom centru otimaju devojke, a motiv mu je bio da naudi konkurenciji.
Ovo nije prvi put da se migranti optužuju za otmice. Tako je krajem januara kao grom iz vedrog neba zazvučala vest da su četvorica migranata u Obrenovcu navodno pokušali da otmu bebu jednoj majci na ulici. I ovaj slučaj se odmah pojavio na društvenim mrežama, te izazvao pravu navalu negativnih i pretećih komentara prema migrantima.
Kako se ispostavilo, grupa migranata je šetala ulicama Obrenovca i došlo je do svađe sa osobom koja je bila u društvu ove žene i njenog deteta. Počelo je gurkanje i u toj zbrci kolica sa bebom su se zakačila i otkotrljala. Srećom, sve je prošlo bez povreda, a bebu niko nije želeo da otme.
Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže da postoji izvestan strah od migranata, stranaca u Srbiji, ali da oni niti su počinili bilo kakvu otmicu, niti bilo kakvo ozbiljno krivično delo.
- Kroz Srbiju je prošlo milion i 200.000-300.000 migranata. Broj krivičnih dela i prekršaja koje su počinili je zanemarljivo mali, a i ta dela su uglavnom u okviru iste grupe izbeglica, gotovo da nema prema našim građanima. Međutim, u Srbiji je delimično raširen strah od migranata. On je prema istraživanjima najčešći kod onih koji uopšte nisu imali dodira sa migrantima ili su uplašeni zbog dezinformacija - objašnjava Đurović.
Upravo su dezinformacije koje kolaju Srbijom i društvenim mrežama glavne za širenje straha od migranata. One se šire ili nesvesno, metodom "gluvih telefona", ili se namerno plasiraju, kao što ima zabeleženih slučajeva.
Međusobni obračuni
Jedina teška krivična dela, tuče, povrede, ubistva u kojima su akteri migranti, u Srbiji su se desili upravo između migranata. Kada se sukobljavaju, sukobljavaju se između sebe i grupa iz različitih država.
Tako je na granici sa Mađarskom jula 2015. godine u tuči između migranata iz Avganistana, jedan do njih ubijen u voćnjaku u blizini granice, dok su dvojica povređena. Ubica je prešao u Mađarsku, međutim on je brzom akcijom policije uhapšen i izručen Srbiji.
- Sam strah od migranata potiče od neznanja, nepoznavanja tih ljudi. Onda se na društvenim mrežama pojave dezinformacije, kao ova u Kikindi, pa se dižu tenzije, a najviše se plaše migranata oni koji su ih videli samo na putu. Oni su uglavnom vrlo mirni, radimo godinama sa njima i gotovo svi imaju psihologiju žrtvi, jer su pobegli iz užasnih uslova života - dodaje Đurović.
Kako bi se sprečilo širenje daljih dezinformacija, koje štete ne samo građanima kod kojih se raspiruje strah, već može izazvati i napade na migrante, važno je da država reaguje. Međutim, sa te strane je vrlo slaba podrška.
- Ako sistem ne reaguje kako treba, ako zataje službe, policija ne reaguje odmah, nego pusti da se šire dezinformacije, onda to bukne svima nama u lice. Interesantno je da su veće tenzije i veći broj dezinformacija na severu zemlje, u Vojvodini, nego na jugu. Treba rešavati probleme, jer ovih dana sam obilazeći migrante po Šidu, Kikindi, Somboru, video da spavaju po parkovima, šumama, vrućina je velika, plašimo se konflikta - zaključuje Đurović.