Šta ako na sud stigne spor Srbije i Hrvatske oko Dunava?
Sputnjik podseća da je u četvrtak okončan spor dug skoro 20 godina, a kojim je Sloveniji pripalo tri četvrtine Piranskog zaliva.
Zvanična Hrvatska je i pre presude iznela stav da je arbitražni sporazum za Hrvatsku "mrtvo slovo na papiru", kao i da je potrebno na miran i trezven način tražiti drugu opciju rešavanja teritorijalnog spora u vezi sa morskom granicom.
Slovenija je, sa druge strane, saopštila da odluka Arbitražnog suda o graničnom sporu mora da se poštuje.
Da li je Hrvatska u obavezi da poštuje odluku ovog suda i da li iz epiloga ove presude može da se povuče paralela sa sporom koji Hrvatska ima sa Srbijom na granici na Dunavu, pita se Sputnjik.
Pročitajte još:
* Danas je dan "D" za Sloveniju i Hrvatsku
* Evo šta su Amerikanci poručili Hrvatima oko spora sa Slovenijom
Slavka Kojić, stručnjak za međunarodno pravo, za Sputnjik kaže da su ovakve odluke obavezujuće za obe strane.
- Spor traje od 2015. godine, ali su još tada hrvatski zvaničnici najavljivali da je taj postupak kompromitujući i da u suštini nemaju nameru da priznaju odluku Suda. Međutim, takav način, da se u toku spora koji je u poodmakloj fazi, unapred osporava odluka, kad se verovatno već nazirao i ishod, ne može da oslobodi Hrvatsku obaveza da poštuje odluku Arbitražnog suda - ističe Sputnjikova sagovornica.
Kojićeva, kao potvrdu svojih reči, navodi reagovanje iz međunarodnih krugova koje su usledile na odluku Suda, prevashodno iz Berlina, odakle je stigla podrška u kojoj se navodi da je međunarodno arbitražno sudstvo "vredan instrument međunarodnog prava, i da se načelo u rešavanju međunarodnih sporova između država mora poštovati, naročito između država, članica Evropske unije".
- Ovde se radi o upravo o dve države koje su članice EU. Ukoliko jedna strana ne bude poštovala ovu odluku, to može da postane izvor daljih nesuglasica i problema između te dve države, ali sa pravne tačke odluka arbitraže je konačna i na tu odluku ne postoji pravo žalbe - ističe ona.
S obzirom da i Srbija ima nerešen problem sa Hrvatskom na granici na Dunavu, Kojićeva kaže da se u načelu primenjuju ista pravila u ovakvim sporovima.
- Ukoliko države povere rešavanje problema Arbitražnom sudu u Hagu i postupak počne, posle donošenja odluke ona bi takođe bila pravno obavezujuća, ukoliko ne dođe do formiranja neke posebne arbitraže za rešavanje tog spora, a to može da zavisi od država kojima bi se obratili da budu arbitri i kakav bi sporazum oni mogli da naprave - napominje ona.
Za Ljubljanu su u ovom sporu bila ključna pitanja granice u Piranskom zalivu i mogućnosti direktnog kontakta Slovenije sa otvorenim morem.