Majstor za nebesku mehaniku

Zato je promenio plan stipendije, pa je na Sorboni i Francuskom koledžu slušao predavanja matematike, fizike i astronomije, a u Muzeju istorije prirode meteorologiju i klimatologiju i vežbao eksperimentalnu fiziku.

Za sve je dobijao podršku profesora beogradske Velike škole, koji su mladog kolegu već videli na čelu buduće Katedre za astronomiju i meteorologiju. Treće godine Nedeljković je postao redovni student Astronomske škole. Bilo je to na zalaganje Kraljevskog srpskog poslanstva u Parizu, jer su stranci mogli da budu samo vanredni studenti. Zbog toga je morao da provede pet godina u Parizu, a imao je odobrenje samo za četiri.

Nedeljković je uz ostalu nauku zbog koje je došao u Pariz učio geodetske poslove i obavljao geomagnetna merenja, bavio se matematikom i tzv. nebeskom mehanikom. Obišao je opservatorije u Marseju, Nici, Tuluzu, Bordou, Lionu... Pariz je napustio sa diplomama ne samo astronomije i meteorologije, nego i matematičkih nauka, fizike i precizne mehanike, kao i dokazima da je sposoban da osnuje i vodi opservatoriju.

Ministarstvo prosvete mu je zato ponudilo Katedru matematike i fizike, ali ju je on odbio i prihvatio mesto suplenta astronomije i meteorologije. Nedostajala je samo opservatorija, astronomska i meteorološka, da bi studenti teoriju mogli da dopune iskustvom, kao i da rezultati osmatranja mogu da se primenjuju u svakodnevnom životu.