Stoltenberg: Nema formiranja vojske Kosova bez odobrenja Srba

Kako vidite srpsku politiku neutralnosti? Smatrate li da je takav model održiv u današnjem svetu i konstelaciji snaga, naročito kada je Srbija praktično okužena NATO članicama?

- To je na Srbiji da odluči. Nato apsolutno poštuje neutralnost Srbije. Smatramo da je izuzetno važno da svaka zemlja ima pravo da odabere svoj put, i odluči hoće li postati deo NATO ili ne. Srbija to ne želi, i mi to poštujemo. To je pravo svake suverene i nezavisne zemlje, a Srbija to jeste. Moram da kažem da su neki od najbližih saveznika NATO zapravo neutralne zemlje, poput Švedske i Finske. Imamo vežbe, sarađujemo, razgovaramo, delimo informacije, a istovremeno poštujemo njihovu neutralnost. NATO izuzetno ceni partnerstvo koje ima sa Srbijom. Nedavno sam posetio vašu zemlju, sreo se sa tadašnjim premijerom Vučićem. Imamo dobar odnos, nedavno je moj zamenik bio gost na njegovoj inauguraciji, a moram da kažem da se unapred radujem saradnji sa Anom Brnabić.

Ali, Srbija nije Švedska i Finska? Mi smo u delikatnijoj poziciji, pre svega zbog odnosa sa Rusijom?

- Ponavljam, to je na vama da odlučite. Poštujemo vašu odluku, kakva god bila. Reći ću vam samo da i naša članica Norveška ima saradnju sa Rusijom, tj. sprovodi zajedničke vežbe na severu Evrope. Ne verujemo u izolaciju Rusije, već u dijalog sa Moskvom.

Šta mislite o najavi formiranja kosovske vojske? Može li to narušiti bezbednost na Balkanu?

- Za nas je jako bitno da se takvo formiranje obavi u skladu sa svim pravilima i ustavom.

Ne biste se protivili?

- Mi smo fokusirani na konsultacije i bliske kontakte sa Kosovom po tom pitanju. Izrazio sam zabrinutost po pitanju nedavne inicijative o formiranju kosovske vojske bez ispunjavanja potrebnih uslova. Tačnije, bez pristanka predstavnika etničkih manjina na Kosovu. Formiranje vojske mora da prođe kroz parlamentarni proces i bude u skladu sa Ustavom.

Da li bi davanje diplomatskog statusa ruskom Humanitarnom centru u Nišu bilo prelaženje crvene linije za NATO?

- To je vaša odluka. Vaša stvar. Ja se radujem našoj saradnji sa Srbijom, održavanju vežbi za vanredne situacije (u slučaju prirodnih nepogoda) sledeće godine, koje redovno sprovodimo. Nedavno smo takvu vežbu imali s Ukrajinom. Sada će domaćin te vežbe biti Srbija. To je ono čemu se radujem. A o Rusima, morate odlučiti sami. Mi se u to ne mešamo.

Imate li komentar na to sto je 300 italijanskih vojnika tužilo NATO zbog toga što su dobili neizlečive bolesti nakon službe na Kosovu, koje je gađano osiromašenim uranijumom?

- Mi smo na Kosovu da pomognemo da se stabilizuje region i izbegnu nasilje i neredi. KFOR snage su važne jer su ključne da osiuraju da sve etničke grupe žive mirno. Sreo sam se sa Srbima s Kosova, koji su srećni što je kFOR tu. O uranijumu ne mogu da govorim jer tad nisam bio deo NATO.

Kako komentarišet pisanje stranih medija o rastu ruskog uticaja na Balkanu, naročito u Srbiji, koja je, po pisanju Politika, dodeljena Nikolaju Patruševu?

- Vidimo da je Rusija izuzetno aktivna na zapadnom Balkanu. Dokle god je to otvoreni diplomatski dijalog, to je u redu. Ali, videli smo da je Rusija pokušavala da utiče na političku situaciju tajnim kanalima, poput dešavanja tokom crnogorskih izbora. Nadam se i verujem da je Srbija u stanju da se izbori sa Rusijom i zadrži i integritet i sačuva se od spoljnih pritisaka i uticaja. Takođe se nadam da će Crna Gora uspešno dovršiti sudske procese protiv svih koji su odgovorni za pokušaj izazivanja državnog udara.

Jeste li zabrinuti za bezbednosnu situaciju na zapadnom Balkanu?

- Pomno pratim stanje na Zapadnom Balkanu. Videli smo da nasilje i rat mogu da izbiju veoma lako. To je ogroman problem za ljude koji tu žive, i koji su već iskusili veliku patnju. Nato je okončao dva rata na Balkanu, a očekujemo da nam Srbija pomogne da do toga više nikad ne dođe.

Šta pamtite iz vremena kada ste kao dete živeli u Beogradu?

- I dalje se sećam ćevapčića i punjenih paprika. Volim što sam taj deo života proveo u Srbiji, imam lepa sećanja.