Tito svađa Hrvate i 37 godina posle smrti

Tema preimenovanja Trga maršala Tita u Hrvatskoj je aktuelna već nekoliko godina, a kulminirala je nakon što je juče gradonačelnik Zagreba Milan Bandić najavio da će to biti i učinjeno na prvoj sednici gradskog parlamenta.

Hrvatski levičari su to doživeli kao povlačenje Bandića pred ekstremnom desnicom samo da bi se održao na vlasti i u šestom mandatu. Tom temom danas se zabavio i Hrvatski sabor.

Pobedio Pavelića

Saborski Klub najuticajnije SDP-a žestoko je, naime, napao Bandićevu najavu.

- Tito je u Drugom svetskom ratu pobedio Anta Pavelića koji je delove Hrvatske dao drugima, pobedio ga je sa svojih gotovo 800.000 boraca, to mu sledbenici Pavelića ne mogu oprostiti i ti sledbenici Pavelića danas traže da se ukine Trg maršala Tita - izjavio je u Hrvatskom saboru SDP-ov Nenad Stazić.

Najavom promene imena tog Trga, gradonačelnik Bandić ispunio je osnovni preduslov koji su mu za sastavljanje nove skupštine većine postavili desničari i bivši HDZ-ovci Bruna Esih i Zlatko Hasanbegović.

Stazić za najavljenu promenu imena Trga kaže da je "posledni udar na najviši simbol antifašizma u Hrvatskoj". On je prozvao vladu zbog ćutanja na najavu da će se u Otočcu podići spomen ploča ustaši Juri Francetiću, te podseća da u Jasenovcu još uvek stoji spomen ploča HOS-ovcima sa ustaškim pokličem "za dom spremni".

Da nije bilo Tita...

Stazić tumači da zagrebački trg nosi ime maršala Tita jer se time htela naglasiti njegova uloga antifašističkog vođe u Drugom svetkom ratu. Podseća da je na Titovu sahranu došlo 209 delegacija iz 127 zemalja, pa se pita "zar su došli tiraninu"? 

- Došli su antifašisti, došli su se pokloniti pokojnom maršalu. To svi cene u svetu osim nas - rekao je Stazić i pobrojao gradove čije ulice nose Titovo ime.

Za njega je, kazao je, Tito heroj, koji je Hrvatsku i hrvatski narod odveo na stranu obednika.

- Da nije bilo Tita i njegove narodnooslobodilačke borbe, rat bi završio kao što je završio, ali hrvatski narod bi bio na strani poraženih, ovde bi se obnovila Kraljevina Jugoslavija, pitanje je bi li Hrvatska imala pravo zvati se Hrvatska ili bi bila samo regija, pitanje je bi li se hrvatski narod smeo zvati hrvatskim. Od takve sudbine Hrvatske i Hrvata spasio nas je Tito, a sada dvoje Pavelićevih sledbenika ucenju gradonačelnika Zagreba koji na to pristaje - izjavio je SDP-ov zastupnik.

On je podsetio da je ranije promenjeno i ime Trga žrtava fašizma pa je vrađeno.

- I ovo ćemo vratiti - poručio je Stazić.

I Tuđman hvalio Tita

Hrvatski portal Indeks podseća da nije tajna da se ekstremna desnica, i ona ekstremna i ona nešto manje ekstremna, uredno poziva na prvog predsednika nezavisne Hrvatske Franju Tuđmana kao najvećeg državnika u istoriji moderne hrvatske države.

Tako će, navodi ovaj portal, za promenu imena Trga maršala Tita u Zagrebu glasati i HDZ, čiji je predsednik Andrej Plenković nedavno najavio da će se HDZ vratiti onoj politici koju je zastupao Franjo Tuđman.

Navodi se, međutim, da Tuđmanu, u vreme dok je bio predsednik nije na pamet palo da uklanja Titovu bistu s Pantovčaka, baš kao ni da promeni ime Trga maršala Tita.

Ovaj portal podseća da je Tuđman, na primer, o Titu govorio lepo i da je 1997. u dokumentarcu "Tuđman" nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika opisao  kao "jednog od najvećih državnika Evrope u vreme Drugog svetskog rata".

- Tito je bez sumnje bio jedan od najvećih državnika Evrope razdoblja Drugog svetskog rata. Bio je komunista, marksista, ali je bio veoma pragmatičan političar i želeo je da ostvari ravnopravnost hrvatskog naroda u sklopu Jugoslavije, a želeo je isto tako da i ta Jugoslavija, ta njegova socijalistička Jugoslavija, bude ravnopravna u odnosu na Sovjetski savez odnosno na Staljina - govorio je Tuđman, podseća Indeks.

Dobar državnik, ali komunista

Tuđman je rekao i da su zasluge Tita, što se hrvatskog naroda tiče, u tome što je on s antifašističkim pokretom doveo hrvatski narod na stranu pobedničkih, demokratskih sila, antifašističke koalicije, što je omogućilo da se stvori federalna država Hrvatska i po Ustavu, od prvog Ustava 1945 do Ustava iz 1974., što je omogućilo da imamo i pravne osnove za samoodređenje i proglašenje samostalne Hrvatske. 

- To su mu zasluge što se tiče unutrašnje politike. Zasluge u međunarodnoj politici su u tome da je pružio takav otpor Staljinu kad su zapadne sile bile bile gotovo bespomoćne u odnosu na taj komunistički blok, sovjetski blok, a i u odnosu na širenje komunizma u čitavome svetu - rekao je Tuđman 1997.

Tuđman je, takođe, znao da kaže da je negativno to što je Tito bio komunista i što je bio odgovoran za uvođenje komunističkog režima, čak i za sve one zločine koje je taj komunistički režim činio, ne samo u ratno vreme nego i posle rata. 

Što se, pak, tiče hrvatskog naroda, bez obzira je li naredio ili nije, a verovatno nije, ali snosi odgovornost i za tragediju hrvatskog naroda u Blajburgu, zatim posle rata za progone i Hrvata i nacionalno demokratskih elemenata u drugim zemljama. 

- On je bio čovek koji je, i kao komunista, uvek ostao Hrvat, dokaz je da je u Zagrebu prijateljevao s hrvatskim književnikom Miroslavom Krležom, s kojim sam i ja bio prijatelj i koji je na kraju spasio mene od progona svog komunističkog režima - rekao je svojevremeno prvi predsednik nezavisne Hrvatske Franjo Tuđman.