Putin spremio odgovor NATO-u na Balkanu: Bivši KGB-ovac predvodi novu rusku ofanzivu

Rusija nema vremena za gubljenje: Petrušev je pokazatelj da Kremlj želi čvršći pristup balkanskim zemljama - naročito Srbiji, koja je možda i poslednje njihovo (kakvo-takvo) utočište.

Kako NATO priključuje sve više balkanskih zemalja, SAD revitalizuju svoju ulogu, a Evropska unija se aktivnije uključuje u delovanje na Balkanskom poluostrvu, tako i ruska politika postaje čvršća, smatra Dragan Đukanović, potpredsednik Instituta za međunarodnu politiku.

- U tome se Rusija ponaša kao svaka velika sila. Videćemo koliko će moći da urade sada kad je i Makedonija na ubrzanom putu ka NATO, a u BiH su stvari na stendbaju. Rusko delovanje je uvek isto: važno im je samo da što manje država uđe u NATO, a što se Srbije tiče - bitno im je da istrajemo na principu vojne neutralnosti - kaže Đukanović.

Analitičar Dušan Janjić smatra da je ovo idealan trenutak za Rusiju da pojača svoje prisustvo.

- Sada imaju jači uticaj nego ikada, i u parlamentu, ali i u vladi. Jer, pozicija Ivice Dačića je jača, a tu je i kancelarija bivšeg predsednika Nikolića koja legalizuje, institucionalizuje te posebne relacije sa Rusijom. Oni su, takođe, ovih dana jasno poručili da ako Srbija uđe u EU - više nije strateški partner. Dakle, Rusi nameravaju da se bore i protiv ulaska Srbije u Uniju - kaže ovaj politički analitičar.

Šta Rusija može da ponudi Srbiji?

Janjić, ipak, nije siguran šta bi Rusi mogli da ponude Srbiji.

- Mogu da zaigraju na ono što imaju, a to je pre svega veliki novac koji su dali političarima i nevladinim organizacijama. Naravno, oni računaju i na javno mnjenje, za koje smatraju da je na strani Rusije. Ove godine Srbija će morati da se odluči: EU ili Rusija, nema više prostora za manevar - kaže Janjić.

Postavljanje Petruševa definitivno govori u prilog tezi da se situacija zaoštrava. "Soko iz Kremlja“, obaveštajac od karijere i bliski saradnik ruskog predsednika, šef ruskog bezbednosnog saveta, poznat po vatrenom nacionalizmu, zavereničkom pogledu na svet i velikom iskustvu u špijuniranju - ovo je profil novog ruskog specijalca za Balkan.

Uključivanje bivšeg špijuna ukazuje na tvrdokorniji pristup regionu, smatra i renomirani portal „Politiko“.

- Njegova ideološka pozicija sasvim je jasna: najpoznatiji je kao kreator aneksije ukrajinskog Krima 2014. godine, a zapažene su i njegove izjave u kojima oštro kritikuje američki pritisak na Rusiju, „agresivno” ponašanje NATO, spoljnu politiku EU, a upozorava i na uspon nacizma u istočnoj Evropi - piše ovaj portal.

U susret optužbama za učešće ruskih špijuna u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, Petrušev je, podseća „Politiko“, požurio u Srbiju da smiri strasti, što su ruske vlasti ipak energično demantovale.

Ruski ciljevi na Balkanu

1. Zaustaviti dalje širenje NATO alijanse: nakon prijema Crne Gore, samo su Makedonija, BiH i samoproglašeno Kosovo van nje.

2. Usporiti proces širenja EU na Balkanu, jer bi usklađivanje spoljne politike značilo uvođenje sankcija Rusiji.

3. Da se otvaranjem centara poput onog u Nišu pojača prisustvo ruskih obaveštajnih snaga u zemljama Balkana.

4. Da se uticanjem na javno mnjenje - putem medija ali i političara - pojača ruska propaganda, pa s tim i simpatije prema ovoj zemlji.

5. Da se investicijama, poput onih u sferi energetike, stvori ekonomska zavisnost zemalja, i na taj način one zadrže u sferi uticaja Rusije.