Naknadna pamet NATO oficira (2): O Markalama bez laži
Napadima iskrenosti NATO generala i međunarodnih izaslanika u prvi mah najviše su mogli da se obraduju branioci haških optuženika. Svedočenja koja bi bacala drugačije svetlo na uzroke ratnih strahota i konkretnih zločina bi im dobrodošla, tim pre što se profilu ovakvih svedoka nikako ne bi mogla prebaciti pristrasnost prema srpskoj strani u ratu.
Jedan od onih koji je hteo da se odazove pozivu da bude deo odbrane Ratku Mladiću bio je kanadski oficir Džon Rasel. On je na suđenju ratnom komandantu Vojske Republike Srpske pred Tribunalom svedočio da se u februaru 1994. nije moglo utvrditi ko je ispalio granatu na pijacu Markale u Sarajevu, što je kasnije poslužilo kao povod za uvođenje sankcija i bombardovanje RS.
- I Vojska RS i Armija BiH su imale položaje u pravcu iz kojeg je granata, kako je utvrđeno istragom UN doletela - rekao je Rasel, iznoseći svoje lično uverenje da je granata doletela sa položaja Armije BiH, što je i zapisao u svoj ratni dnevnik.
Portugalski general o Srebrenici
Portugalski general Karlos Martins Branko, koji je bio na položaju zamenika šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH (1994-1996) u svojim memoarima "Rat na Balkanu" analizira dešavanja na području Srebrenice, u julu 1995.
"Da je postojao predumišljaj da se izvrši genocid, Srbi bi zatvorili enklavu tako da niko ne bi mogao da pobegne. Umesto toga, napali su iz dva pravca, sa jugoistoka i istoka, odakle su skoncentrisali svoja napadačka dejstva, ostavljajući koridore za povlačenje prema severu i zapadu (...) niti bi isplanirali prevoz sedamnaest hiljada žena, dece i ostarelih, kao što se dogodilo 12. i 13. jula, zahvaljujući čemu se skoro polovina izmeštenih domogla teritorije Federacije. Veliki broj stanovnika Srebrenice, koji su uspeli da pobegnu, našli su utočište u Srbiji, gde su zatim proveli nekoliko godina a da ih je iko dirao. Da bi se tvrdnja o genocidu opravdala, bilo je neophodno sakriti neke nezgodne činjenice koje bi tu tezu mogle da kompromituju", svedočio je Branko.
Izveštaj televizije CNN, koja je iste večeri okrivila srpsku stranu za eksploziju na Markalama, Rasel je nazvao "propagandom", s obzirom na to da u to u to vreme UN nisu objavile nalaze istrage.
Naknadna pamet NATO oficira:
Desetak godina pre Raselovog svedočenja, NATO oficiri i zapadni zvaničnici teško su se usuđivali da progovore pred sudom i tako udare kontru tada unisonoj medijskoj hajci na Zapadu protiv Srbije i Srba.
Kada je šef jugoslovenskog pravnog tima dr Radoslav Stojanović pozvao Luisa Mekenzija da svedoči pred Međunarodnim sudom pravde, u procesu BiH protiv SRJ za genocid, ovaj kanadski general je rekao da pristaje pod uslovom da nije svedok ni jedne od strana. Sud, međutim, nije hteo da ga pozove, kao što u spisak svedoka nije uvrstio ni prvog komandanta Unprofora Satiša Nambijara.
Indijac koji je bio od marta 1992. do marta 1993. na čelu mirovnih snaga UN, odudarao je od jednostranog posmatranja uzročno-posledičnih događaja u ratom zahvaćenoj balkanskoj zemlji.
- Prikazati Srbe kao zle, a sve ostale kao dobre, ne samo da je kontraproduktivno, već je i nepošteno. Prema mom iskustvu, sve su strane bile krive, ali su samo Srbi priznavali da nisu anđeli, dok su drugi insistirali na svojoj nevinosti. Svih 28.000 vojnika pod mojom komandom, kao i predstavnici Visokog komesarijata UN za izbeglice i Crvenog krsta, s kojima smo bili u stalnom kontaktu, nisu registrovali nikakav genocid, sem ubijanja i masakara tipičnih za takvu vrstu sukoba. Verujem da niko od mojih naslednika i njihovih vojnika nije video ništa od onoga što se tvrdilo u medijima - govorio je Nambijar, dodajući da je bio lenj da napiše knjigu o onome što je doživeo u prvim godinama sukoba.
Bestseler Karla Bitla
Najveći hit jesenje izdavačke sezone u Švedskoj pre dve decenije bila je memoarska proza Karla Bilta. "Zadatak Mir", tako mu se zvala knjiga, Bilt je objavio samo nekoliko meseci nakon što je predao dužnost visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Za samo četiri prve nedelje prodata je u 55.000 primeraka, pa je Bilt s pravom mogao da se proglasi piscem bestselera. Tragikomični su delovi gde opisuje dogovore oko toga gde da se sastane novo Predsedništvo Bosne, u Sarajevu ili Republici Srpskoj. Inače, Šveđanin je najblagonakloniji bio prema Aliji Izetbegoviću kojeg je smatrao intelektualcem, u odnosu na Miloševića i Tuđmana.