Nacionalni Forum za zelene ideje: Najboljima po 5.000 dolara

Poljoprivredno gazdinstvo Miroslav Garić iz Kragujevaca, Slavica Orelj iz Slanca i Jasmina Grbović Novaković iz Gornje Trešnjevice. Dobitnici su ovogodišnjih donacija za inovativne poslovne ideje zasnovane na principima održivog razvoja u okviru nacionalnog Foruma za zelene ideje. Uz podršku Humanitarne organizacije Church World Service (CWS), dodeljena je i specijalna nagrada, u istom iznosu, Udruženju Lužničke rukotvorine – ženski edukativni centar za uspostavljanje i pokretanje proizvodne linije prerade organskog voća i povrća na tradicionalni način i upošljavanje seoskih žena iz rurarnih i pograničnih sela opštine Babušnica.

Na celodnevnom događaju organizovanom u Novoj Iskri u Beogradu, svoje projekte predstavilo je 12 finalista Foruma za zelene ideje, od kojih je stručni žiri odabrao najbolja tri. Nosioci ovih poslovnih projekata biće u prilici da svoje ideje predstave i na regionalnom forumu Filantropija za zelene ideje, koji krajem jula ove godine organizuje Fond braće Rokfeler, i osvoje dodatnih 10.000 dolara.

Pobedničke ideje biće i dodatno osnažene kroz konsultacije i mentorstva, sa ciljem da postanu konkurentni i održivi na duži period, a tome će doprineti saveti mentora u vezi sa izradom biznis plana, prevazilaženjem izazova pri sertifikovanju proizvoda i registraciji firme.

Izbor o tri najbolja projekta doneo je šestočlani žiri, koji čine: Biljana Stepanović (Business Info Group) Olivera Popović (Udruženje poslovnih žena Srbije), Sonja Dakić (DajDaj pelene), Irena Janković (Erste Banka), Dušan Stokić (Privredna komora Srbije) i Jovana Mehandžić Djurdjić (IKEA Srbija).
 
Ove godine na konkurs je prijavljeno 98 projekata, dok je mogućnost da svoje ideje predstavi u finalu takmičenja dobilo njih 12. Prednost pri selekciji imali su projekti sa najvećim potencijalom da ostvare značajan uticaj u svojoj lokalnoj zajednici. Oslanjajući se na lokalne resurse, u ovim projektima uključeno je i zapošljavanje lokalnog stanovništva i korišćenje njihovih znanja i veština. Uz to, u nagrađenim projektima dodatno je vrednovan i kreativan pristup pri rešavanju ekonomskih, društvenih i problema životne sredine. 

Povodom obeležavanja petogodišnjice programa i izbora ovogodišnjih dobitnika za najbolje zelene ideje Biljana Dakić Djordjević, izvršna direktorka Trag fondacije istakla je „Tokom ovih godina program je postao sinonim za inovativne preduzetničke inicijative koje na najbolji način doprinose razvoju svojih lokalnih zajednica. Do sada je kroz program podržano ukupno 12 preduzetničkih inicijativa, od kojih je čak 7 osvojilo nagrade i na Regionalnom forumu Filantropija za zelene ideje, a uložena sredstva svih dosadašnjih partnera na projektu prevazilaze iznos od 130.000 dolara. Raduje nas što su se i ove godine na konkurs prijavile sveže nove ideje i verujemo da će ideje koje su danas predstavljene, a posebno nagrađene, naći put do svoje uspešne realizacije i da će podstaći druge da budu preduzimljivi i na taj način doprineti razvoju svojih lokalnih zajednica.“

Direktorka Direkcije za mala preduzeća i preduzetnike Erste Banke, Irena Janković, podsetila je na neke od primera dosadašnjih projekata i istakla da će Erste Banka i nadalje podržavati pobednike kako finansijski, tako i savetodavno.

- Tokom proteklih godina, u okviru svih podržanih preduzetničkih inicijativa radno je angažovan značajan broj ljudi, a do danas su osnovane dve preduzetničke radnje i dva društva sa ograničenom odgovornošću, dok dva udruženja građana ostvaruju svoju finansijsku održivost - izjavila je Janković.

Nacionalni Forum za zelene ideje pokrenula je Trag fondacija u partnerstvu sa Fondom braće Rokfeler i Erste Bankom, 2013.godine. Od tada je podržano ukupno 12 preduzetničkih inicijativa iz 9 gradova u Srbiji. Program je pokrenut kako bi pojedinci, udruženja mala preduzeća i preduzetnici dobili ohrabrenje i sredstva da razvijaju inovativne preduzetničke projekte zasnovane na principima održivog razvoja. Ove ideje se tiču privrednog razvoja, koji se zasniva na racionalnom korišćenju lokalnih resursa, tradicionalnim procesima proizvodnje prilagođenim novom ambijentu, očuvanju zanata kao i na kontinuiranom ekološkom unapređenju.