Otac srpske astronomije
Zapadne evropske države su se već uveliko kretale ka dobro opremljenim opservatorijama i mrežama stanica za prognoziranje vremena i posmatranje drugih promena na nebu. Otprilike u to doba rođen je Milan Nedeljković, budući otac srpske astronomije.
Plač prvorođenog sina začuo se poslednjih dana septembra 1857. u porodici Grigorija Nedeljkovića, abadžije koji se doselio u Beograd iz sela Jabučja kod Lazarevca.
Milan je izgubio oca dok je bio gimnazijalac, pa je morao da pomaže majci Aleksandri u vođenju poslova i odgajanju petoro braće i sestara. Stizao je sve, pa i da noću posmatra zvezdano nebo, zamišljajući bezbroj planeta na kojima su svetovi slični Zemlji.
Prvu mušku gimnaziju u Beogradu završio je 1873, pre roka i kao đak generacije. Upisao se na Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta i diplomirao sa odličnim uspehom kad je imao svega 19 godina. Četiri godine kasnije, primljen je za pripravnika na Filozofskom fakultetu. Ipak, morao je da piše nekoliko molbi ne bi li mu Ministarstvo prosvete 1879. konačno odobrilo stipendiju za studije u inostranstvu.
Tražilo se od najuglednijih profesora Josifa Pančića, Sime Lozanića, Ljubomira Klerića i Dimitrija Nešića da odluče gde da se pošalje mladi naučnik. Profesori su predložili da tri godine studira na Sorboni u Parizu, a četvrtu da provede usavršavajući se po evropskim centrima za meteorologiju i astronomiju, da bi se upoznao i sa upotrebom instrumenata. Međutim, Milan Nedeljković je učinio mnogo više od toga.
Trećina plate
Iako je mladi profesor Milan Nedeljković imao bolje ocene od ostalih kolega, rektor Velike škole dodelio mu je 100 dukata plate, svega trećinu od onog što su dobijali ostali pripravnici, jer je procenio da on potiče iz dobrostojeće porodice.
Nedeljković je trpeo nepravdu celu godinu. Onda je počeo da se dopisuje sa Ministarstvom prosvete moleći da mu se omogući studiranje na univerzitetu u Francuskoj ili Nemačkoj, pošto je njihove jezike u međuvremenu naučio.