Naučnici tvrde da je umiranje pozitivnije nego što mislimo
Istraživači sa Univerziteta u Severnoj Karolini analizirali su blogove koje su pisali smrtno bolesni pacijenti u poslednjim fazama pred smrt.
Emocije koje opisuju nisu bile teskoba ni usamljenost, nego ispunjene ljubavi, društvenom povezanošću i smislom.
Studija u "Psychological Science" upoređuje stvarne reči umirućih s onim što su dobrovoljci govorili kad su im rekli da zamisle kako bi se osećali da im kažu da im je ostalo još samo nekoliko meseci života. Ispalo je da, što je smrt bliža, reči koje su izgovarali umirući bile su sve emocionalno pozitivnije i sve ispunjenije temama poput porodice i vere.
Ispalo je da su ljudi sposobni na prilagođavanje novonastalim situacijama, i fizički i emocionalno, te da nastavljaju sa svojim svakodnevnim životom, nezavisno od toga da li umiru ili ne.
"U našoj mašti umiranje je usamljeno i besmisleno, ali finalni postovi na blogovima pokazuju da su poslednje misli umirućih najviše ispunjene ljubavlju, povezanošću i smislom", rekao je dr. Kurt Grej koji je sarađivao na istraživanju.
Analizirani u studiji imali su ALS ili rak u poslednjim stadijima, dok su analizirani u Teksasu bili osuđenici na smrt.
Jedan post je sadržavao reči: "Svu vodu i hranjive sastojke primam kroz vrećicu pomoću gravitacije – buć, buć, buć. Trebam pomoć u svakom trenutku. Okružen(a) sam ovde s toliko ljubavi i brige i već sam spremna(an) za sledeći korak."
A dokle može da dovede strah od smrti pokazuje da se može razviti čak i fobija od smrti, tanatofobija.