Na toboganu uče srpski
- Inicijativa je nastala prošle godine, kada je Serbian City klub organizovao druženje sa našom intelektualnom migracijom. Tu se našlo nekoliko mladih majki i budućih mama koje su pitale da li postoji neki klub sličnog profila i tako smo im ponudili da se organizuju i koriste našu platformu. U međuvremenu su neke od njih postale mame i interesovanje je poraslo - kaže Dragana Nikolić, koordinator Serbian Citdž kluba.
Marija Imhof, diplomirani germanista i majka malenog Viktora, bila je glavni inicijator prvog okupljanja u igraonici Paul i Paula u berlinskom Fridrihshajnu.
Nemamo bake i deke
Dok su se deca bezbrižno prevrtala, jurila, spuštala niz tobogan, majke su objasnile zašto je ovakvo druženje potreba.
- Glavna ideja je druženje majki i potenciranje srpskog jezika, s obzirom na to da će deci u vrtiću i školi prvi jezik biti nemački. Ne želimo da se izgube koreni, već da nam deca nauče da pravilno govore srpski. Ovo je jedan od dobrih načina da između sebe počnu da komuniciraju na srpskom kao i mi majke i istovremeno slušaju srpski jezik. Niko od nas ovde nema bake i deke i rođake, a kad razgovaram s njima telefonom dete čuje samo jednu stranu, a ne komunikaciju jedan na jedan - objasnila je Marija.
Dubravka Stamenkovski, lekar i buduća mama koja je u Berlin došla pre godinu dana, priznaje da je najpre bila skeptična da će ideja uspeti. Kaže da je spontano naletela na klub srpskih majki na internetu, tražeći mesta gde se okupljaju Srbi u Berlinu.
Škola u Africi
Milica Tomić-Jovanović, dizajner koja sa porodicom u Berlinu živi dve godine, došla je s kćerkicama Sofijom i Tijanom, od osam i dve godine, a ima i sina od 11 godina.
- Dvoje starije dece lepo govore srpski, iako malo "zapevaju", ali za najmlađu nemački postaje glavni jezik, pa bi bilo dobro da je češće u krugu dece koja koliko-toliko govori srpski - objašnjava ova majka svoje razloge za druženje.
U kući govore isključivo srpski, a najmlađu kćerku će ona podučavati jer, kako kaže, kao dete je i sama živela u Africi i išla u srpsku školu i "još tada je znala bolje jezik od profesorke koja je držala nastavu".
U zapećku smo
- Druženje ovde se zasniva na okupljanju pri crkvi, a to nije jedino čemu težimo. Imam utisak da je nova migracija ovde pomalo eksploatisana i nema ko da im pomogne. U tom smislu bismo mogli da se organizujemo i onaj ko je lekar - da se poveže s drugim lekarima i slično, tako da se naši ljudi okupljaju i na tom nivou.
Ona i suprug će učiti dete da govori srpski jer treba da zna svoje poreklo, ali kaže da "nije u fazonu ćevapčića i srpskog po svaku cenu" i smatra da je srpska intelektualna elita u dijaspori u zapećku i neorganizovana.
Milica Opačić-Ružić, majka bliznakinja Sare i Lee, kaže da je odlična ideja da se majke druže, jer i ona smatra da Srbi nisu dovoljno dobro organizovani u Berlinu.
Sve ove mlade i obrazovane majke, koje imaju uspešne karijere, žele da imaju i srećne porodice, zainteresovane su da nastave da se okupljaju, po mogućstvu bar jednom mesečno, na mestima gde će znak raspoznavanja biti srpski jezik.