Očajni voćari spremaju proteste: Tajkuni ucenili malinare
- Tajkuni su još 31. marta preko posrednika počeli da sklapaju ugovore sa proizvođačima. Jedna belgijska firma, koja ima velike kapacitete, počela je od marta da ugovara kupovinu maline za 100 dinara po kilogramu. Tada su tvrdili da je to akontaciona cena, a sada kažu da je konačna. Očigledno da tajkuni diktiraju cenu jer je nemoguće da je prošle godine kilogram maline koštao od 220 do 240 dinara, a ove godine 100 dinara, iako je rod u Srbiji manji za 30 do 50 odsto, a skoro je prepolovljen i u Evropi i Americi - objasnio je Dobrivoje Radović iz Asocijacije malinara Srbije za srpske medije. On ističe da će se nakon protesta održati Skupština Asocijacije malinara Srbije.
Pročitajte još:
* Manja plata zbog izjave o malinama
* Država obećava da neće biti monopola, malinari obazrivi
* Malinari u problemu: Cena niska, slab rod, berača biti neće
- Jedan od predloga je da se blokiraju prilazi otkupljivačima i obustavi berba. Prošle godine smo kupinu prodavali za 20 do 30 dinara po kilogramu, bolje rečeno poklonili, a oni su je preprodavali po 200 dinara, pa neka i ove godine bacimo malinu ako državi nije stalo da onemogući monopol. Kad propadaju proizvođači maline, neka propadnu i monopolisti. Država je od izvoza malina prošle godine imala devizni priliv od 250 miliona evra - kaže Radović.
Dodao je da Asocijacija ima informaciju da su se otkupljivači pre nekoliko dana u Valjevu dogovorili koju će cenu da ponude.
- Očekujemo da nas država sada zaštiti, spreči kriminal i omogući tržišno formiranje cena, a ne dogovornu ekonomiju. Dokaz da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti je činjenica da u Evropi cena varira pola procenta, a u Srbiji padne 50 odsto. Oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina zato što ne može da preživi od plate. Malinu gaje policajci, medicinske sestre, nema ko je ne gaji - ističe Radović.
I agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić smatra trenutnu otkupnu cenu sramotnom.
- Katastrofa. Od prošlogodišnjih 230 smo spali na 100 dinara. To je toliko neodgovorno prema poljoprivrednim proizvođačima, pogotovo u godini koja je obilovala vremenskim nepogodama, nezabeleženim u prethodnim godinama. Sve je to umanjilo prinos i kvalitet proizvodnje - kaže za "Vesti" prof.
Mućke u hladnjačama
Malinari ističu da problema nema u količinama proizvedene maline, iako je prinos opao za oko 30 do 50 posto.
- Problem je u uvozu iz drugih zemalja, koji je prošle godine premašio 20.000 tona. Ta malina stigla je u Srbiju iz Bosne i Hercegovine, Poljske, Kosova i drugih malinogorja. Onda su hladnjačari mešali manje kvalitetne maline sa našima, i to je dovelo do velikih problema na tržištu. To ne možemo ni na koji način da sprečimo, jer nije zakonom kažnjivo - objasnio je Dobrivoje Radović.
Smatra jedan od razloga zašto je cena tako niska i to što se malinari nisu udružili.
- Oni nisu postali vlasnici svoje robe, nego su to prepustili onima koji ubiraju ekstraprofit na njihovoj grbači. Moraju da se opamete, da se organizuju, da izgrade svoje hladnjače, da se izvuku iz čeljusti onih koji ih eksploatišu. To su svi oni koji zarađuju na njima, njihovom znoju i muci, a taj lanac je prilično dugačak - objašnjava naš sagovornik.
Od nadnice podigla spomenik sinu
Zora Tešević (78) iz Užica sigurno je jedna od najstarijih i, kažu, najvrednijih nadničarki u malinjacima oko Arilja, Požege, Užica i Ivanjice i, kako tvrdi, ništa joj nije teško, jer nastavlja da bere kupine i borovnicu. Sudbina je bila nemilosrdna prema njoj. Sahranila je dva sina, živi od penzije od 200 evra, oronulog je zdravlja i ne može bez lekova. Ne predaje se jer je vodi želja da pomogne unukama od kojih je jedna magistrirala ekonomiju u Beogradu, a druga je defektolog. Uz sve to, stiže da obrađuje porodično imanje u Višegradu. Prošle godine je nadničenjem zaradila 1.100 evra koje je utrošila za podizanje spomenika sinu koji je preminuo u 57. godini.
Napominje da je neophodno da se formiraju sopstveni rasadnici i matičnjaci, jer uvozom sadnica uništavamo domaću proizvodnju.
- Potrebno je i da konkurenciju shvatimo ozbiljnije i učimo na uspešnim primerima. Na primer, Poljska je od 2008. površine pod malinom povećala za 25.000 hektara i na taj način po količini i cenovno skoro eliminisala srpsku malinu na ulaznim rampama tržišta EU, bez obzira na to što je naša boljeg kvaliteta. Mi se i dalje držimo starog sistema uzgoja, iako tehnologija proizvodnje napreduje iz dana u dan - zaključuje ugledni stručnjka.
Dr Aleksandar Leposavić: Prinos prepolovljen
Koliko je situacija sa otkupom malina u Srbiji konfuzna, nedefinisana i obavijena velom tajni, ilustruje i tvrdnja dr Aleksandra Leposavića da mu Institut za voćarstvo u Čačku, gde je zaposlen kao vrhunski stručnjak za voćarstvo, nije dao odobrenje da prisustvuje sednici Skupštine opštine Arilje na kojoj će se raspravljati o otkupu i i plasmanu ovog voća, na koju je službeno pozvan.
- Još pre mesec dana sam upozoravao da su malinjaci u Srbiji u veoma lošem stanju u odnosu na prošlu godinu i da će zbog snega i mraza rod maline biti umanjen za 50 odsto, ali sam zbog te procene kažnjen od strane direktora dr Milana Lukića za 40 odsto od plate. Moju izjavu su kao tačnu prihvatili stručnjaci i malinari - kaže za "Vesti" dr Aleksandar Leposavić.
On smatra da je krajnje vreme da se urede odnosi na relaciji proizvođači malina - hladnjačari - izvoznici. Njegovo mišljenje dele i drugi stručnjaci.
Osim znatno lošijeg roda, pojavljuje se i problem sa otkupnim cenama malina koje su u početku u Mačvi, gde maline prvo stižu za branje, iznosile 160 dinara, pa 140, a sada se malinarima nudi cena od 100 za kilogram maline i tu nešto nije u redu. Otkupljivači i izvoznici tvrde da u hladnjačama još ima maline iz prošle i pretprošle godine, što nije tačno, jer su sve zalihe prodate. Poslednji je čas da se to vrzino kolo raspetlja i da izbegnu protesti.