Novinarsko svetlo u "mraku"
Uz "delfine" je, kao i svih proteklih godina, decenija, naš kolega Dejan Stevović. Novinarčina. Vaterpolo mu je ljubav i posao. Piše za "Sportski žurnal" i - za svoju dušu. A, to znači i za sve poklonike ovog trofejnog sporta.
Evo šta je Stevović napisao na svom Facebook profilu posle jučerašnje utakmice u Nišu. Prenosimo ceo tekst i fotografiju uz njegovu dozvolu.
SVETLO U "MRAKU"
U Nišu kao i obično. Domaćinski na pravi način. U hali dve važne rukometne utakmice. I pored toga skoro pune tribine na vaterpolu Srba i Australijanaca.
Atmosfera dosta mirna. Gledaoci su uživali ćutke i onda u tom ćutanju eksplodirali u poslednjem minutu kada su ustali i frenetičnim aplauzom pokazali delfinima koliko ih gotive. A i ovi moji njih. Dugo su ih pozdravljali iz vode, slikali se bezbroj puta.
I šta sad, pravac Kruševac, Ipak ne...
- Treneru, imamo predlog.
Savić:
- Da čujem?
Igrači:
- Mogli bi na roštilj, ipak je ovo Niš.
Savić odmah:
- Predlog se prihvata.
Igrači:
- I još nešto...
Savić:
- Da čujem?
Igrači:
- Mi plaćamo, vodimo stručni štab na klopu.
Savić, sa pauzom:
- Jbg, prihvata se...
Nije da mi nešto volimo roštilj. Više bih rekao - obožavamo ga. Idemo u kafanu simboličnog imena, koje pokazuje neka stanja u našem sportu. Zove se - Mrak. A u Mraku svetlo. Svetlo od ćevapa, kobaja, uštipaka, niških đakonija, salata.
Ne, nije bilo neke priče, zezanja. Pa ko da priča punim ustima.
Na kraju, hvala momci
- Ma i drugi put.
I odosmo. Sa svetlom iz Mraka, sa konstatacijom:
- Jbg, ipak su neponovljivi. Ali, baš!
Toliko.
***
Hvala Stevoviću. I nemoj da prestaješ da pišeš. Ni slučajno!