Jedini spas od nedaća
Mada živi u "nemogućim" uslovima i zimi po kiši, blatu, snegu i ledu do škole u udaljenim Šaronjama prepešači i po 15 kilometara, završio je ovih dana šesti razred sa vrlo-dobrim uspehom. Mališanovi roditelji: majka Rada i otac Vladan ističu da su prezadovoljni i naglašavaju da bi Stefan, da nije dugog pešačenja, koje ga iscrpljuje, i čestih izostanaka sa časova, zbog vremenskih (ne) prilika, verovatno bio - odličan.
- Nama je najvažnije da je prošao u sedmi razred i da korak po korak ide napred. U našim uslovima njegov vrlodobar uspeh ravan je odličnom. Ko zna da li bi uspeli da ga školujemo i da li bi Stefan stigao do sedmog razreda da ne dobija stipendiju (120 dolara mesečno) od dobrotvora O. V. iz Sidneja u Australiji. Taj veliki čovek i humanista pomaže nam da školujemo dete i lakše preživimo na najzabitijem delu Golije. Hvala mu do neba, Bog mu dao sve što bi poželeo - ističe dečakova majka Rada.
Tokom zime ona često sa Stefanom ide do škole u Šaronjama, jer po vejavici i mrazu ne sme samog da ga pusti na dugo pešačenje do škole.
Ostali bez hraniteljke
Porodica Pendić imala je ovog proleća peh da joj ugine jedina krava koja ih je, kako ističe Stefanova majka Rada, hranila i održavala u životu. Sada su u još većoj nevolji. Pokušaće, kažu, da tokom leta, berući šumske plodove (ako ih bude bilo) nekako sakupe za kravu. Svaka pomoć naših čitalaca, kažu, dobro bi im došla.
- Mnogo mi znači stipendija iz Australije. Od tog novca mama mi kupuje knjige i školski pribor, trenerku, jaknu, patike, duboke čizme... Hvala mnogo čiki iz dalekog Sidneja, skoro sam našao sliku ovog velikog i prelepog grada i mojim drugovima pokazao gde živi naš dobrotvor. Nadam se da će mi stipendiju slati i u sedmom, a potom i u osmom razredu. Mnogo bi nam značila - poručuje ovaj uporni đak-pešak sa Golije.
Naglašava da se posebno raduje raspustu, jer neće morati da pešači do škole, ali da je istovremeno i tužan, jer u opustelom selu, osim sa psom "Žućom", neće imati sa kim da se poigra.
- Nisam, osim na slici, video more. Nikada nisam bio ni na bazenu. Obećali su mi neki rođaci iz Novog Pazara i Raške da će me ugostiti koji dan i povesti na bazen. Mnogo sam srećan zbog toga - dodaje Stefan.
Mobilni preko potreban
Kad ga isprate u školu, Stefanovi roditelji obavezno savetuju mališanu da im se, ako zakasni ili uz put izbije nešto nepredvidivo (mećava, kiša, grmljavina, zveri...) javi mobilnim telefonom kako bi mu pošli u susret. Sve donedavno nosio je Stefan u svojoj đačkoj torbi staru nokiju, pa su roditelji uvek znali gde je i kad će stići. Na žalost, telefon se pokvario i više ne može da se popravi, a za kupovinu novog Pendići nemaju novca. Tokom leta, dok je na raspustu, telefon mu možda neće trebati, međutim, već od septembra bez njega neće moći...
Porodica Pendić živi vrlo teško. Stefanova majka Rada ne radi, otac Vladan je nadničar, ali teško dolazi do posla, jer se sa ovog dela Golije "sve odselilo", a najbliže firme u Novom Pazaru udaljene su 25 kilometara. Do grada se stiže samo pešice. Imaju i drugog sina, Srđana (20), koji je gluvonem, pa su i njemu potrebni posebna briga i pomoć.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Kad je leto nekako se snalazimo berući pečurke, kleku, šipurak i druge šumske plodove. Zimi je baš teško. Često ostajemo bez dinara, a nekad i bez kilograma brašna u kući. Snegovi i mrazevi traju i po šest meseci. Nema tada na Goliji od čega dinar da se otkine. Da odem negde u pečalbu ne mogu, jer je Srđan nesposoban da sam brine o sebi, a Stefan još mali, pa često moram da ga pratim do škole - ističe Stefanov otac Vladan Pendić i moli nas da dobrotvoru O. V. iz Sidneja prenesemo pozdrave i veliku zahvalnost.